Tajna Sarkozijeve večere

Francuska revija, „Frans fudbal”, objavila je 29. jaunara rezultate istraživanja, na dvadeset stranica i pod naslovom „Katargejt”, s novim podacima, dokazima i svedočenjima, o navodnoj operaciji političke i sportske korupcije, koja je dovela do toga da Katar bude domaćin Fudbalskog prvenstva sveta 2022. Ova revija, koja sarađuje sa Svetskom fudbalskom federacijom (FIFA) u organizaciji dodele „Zlatne lopte”, optužuje ovu međunarodno organizaciju, Afričku fudbalsku konfederaciju, federacije Francuske i Ujedinjenih Arapskih Emirata, bivšeg predsednika Francuske Nikolasa Sarkozija i predsednika Evropske fudbalske unije (UEFA) Mišela Platiniji, da su učestvovali u „mračnoj” spletki koja je išla u prilog svim uključenim u nju. Osim toga, ova informacija dovodi u sumnju i predsednika Španske fudbalske federacije Anhel Mariju Viljara (zbog navodnog pakta o razmeni glasova) i predsednika fudbalskog kluba Barselona Sandra Roselja (ovaj klub na majci nosi reklamu sponzora; „Fond Katar”).

Veze s kraljevskom porodicom

Platini priznaje da je bio prisutan na jednom „tajnom sastanku” u Jelisejskoj palati, 23. novembra 2010, deset dana pre Fifinog završnog glasanja, a na kome su još učestvovali predsednik Francuske Nikolas Sarkozi, premijer Katara princ Tamin Hamad Al Tahani, i Sebastijan Koloni, predstavnika finansijskog fonda „Koloni kapital”, i u to vreme vlasnik kluba Pari Sen Žermen.

Prema „Frans fudbalu”, Sarkozi je tražio od Platinija da glasa da se Svetsko prvenstvo dodeli Kataru a ne SAD. Na sastanku se takođe govorilo o prodaji Pari Sen Žermena, o prodaji Kataru prava na televizijski prenos, kao i o povećanju učešća Al Tahanija u francuskoj grupi firmi „Lagarder”, veoma bliskoj Sarkoziju.

„Sakrozi me je jednog dana pozvao na večeru, na kojoj je bio i premijer Katara. U toku večere, Sarkozi mi uopšte nije tražio da glasam za Katar. Pozvao me je na večeru, ali je znao da ću biti nezavistan i da ću glasati za onoga za koga ja odlučim”, objašnjava Platini u „Frans fudbalu”.

Malo posle te večere, Katar je postao prva zemlja Persijskog zaliva koja će organizovati Mundijal; porodica Al Tahani je u junu 2011. kupila Pari Sen Žermen (Sarkozi je navijač ovog kluba još iz mladosti), televizija „Al Džazira”, koja pripada prodici Al Tahani, pretekla je francuski „Kanal plus” (televizija koja kritikuje bivšeg francuskog predsednika), u kupovini ekskluzivnog prava TV prenosa Lige 1, a Katar je još kupio i paket akcija grupe „Lagarder”.

Danas, kablovski kanal „Bein”, inače filijala „Al Džazire”, i u vlasništvu porodice Al Tahani, deli prava prenosa Lige 1 i Lige šampiona sa francuskim „Kanal plusom”, u svojoj zemlji prenosi utakmice španske i italijanske lige, i pregovara da sledeće godine preuzme ekskluzivna prava za prenos engleske lige.

Kraljevska porodica Katara je bila glavni politički saveznik Sarkozija u toku njegovog mandata 2007-2012. godine. Doha je podržala rat u Libiji, predvodila je grupu zemalja donatora, i postala je prvorazredni investitor u Francsukoj, gde ima sve vrste poslova, a ne samo vezane za sport. Porodica Al Tahani je čak spremila plan za ekonomsku pomoć za konfliktvine periferije u francuskim gradovima, ali to nije bilo sprovedeno posle pobede na Olanda na izborima prošlog maja.

Zahtev za novo glasanje

Pre nekoliko nedelja, veb sajt „Mediapart”, objavio je da je Sarkozi, koji je nedavno posetio Dohu, zatražio od porodice Al Tahani da dodeli milijardu evra investicionom fondu koji planira da otvori u Londonu. Iako je Sarkozi demantovao da stvara taj fond, „Madiapart” insistira da će Katar biti glavni oslonac tog finansijskog projekta koji planira bivši lider francuskih konzervativaca.

Za pripremu Mundijala, Fudbalska federacija Katara je angažovala brojne skaute i trenere sa Zapada, koji će dovesti najveće mlade talente afričkog fudbala iz različitih zemalja sa ovog kontinenta. Pošto dobiju državljanstvo, mladi fudbaleri treniraju u novootvorenom centru za pripreme „Aspire Kampus” u Dohi, sagrađenom po projektu Rožera Tiliberta, arhitekte koji je projektovao i stadion „Park prinčeva” u Parizu, na kome igra Pari Sen Žermen.

Drugog decembra 2010. Katar je dobio najviše glasova na glasanju izvršnog komiteta Fife, ispred SAD, Australije, Južne Koreje i Japana, kako je to objavio predsednik Blater u Cirihu. Iako su SAD bile favorit, i uprkos tome što je, prema „Frans fudbalu”, kandidatura Katara imala više tamnih tačaka i brojne objekte tek samo u projektu, Katar je dobio 14 od 22 glasa.

Malo zatim, sam Platini je priznao da je glasao za Katar: „Glasao sam za Katar jer je ovo trenutak da se ide u neku zemlju u tom delu sveta. A već peti put su bili kandidati”. Platini je 30. januara izdao saopštenje u kome tvrdi da je njegov glas bio „totalno nezavistan”, a kao „laži” i „spekulacije” obeležio je informacije koje povezuju njegov glas sa investicijama Katara u Francuskoj.

U svojoj reportaži, „Frans fudbal” takođe drži da je Doha dobila Mundijal nudeći „koverte” i unosne potpore različitim fudbalskiom savezima, posebno azijskim i karipskim, čiji su glasovi odlučili krajnji rezultat. Organizatori Mundijala su izdali saopštenje u kome stoji da su poštovali „od početka do kraja najviše standarde etike i morala, onako kako su oni definisani u pravilniku i skupu uslova za konkurs”. Fifa je odbila da da komentar, ali je podsetila da je naredila svojoj Komisiji za etiku da izvrši „podrobno istraživanje”.

Revija svoju informaciju završava pitanjem da li treba poništiti dodelu Mundijala ovoj zemlji petrodolara, i ponoviti čitav proces? Prema Eriku Šampleu, jednom od novinara koji je učestvovao u istraživanju, sumnje da je glasanje bilo namešteno, „isuviše su brojne”.

Optužbe Roselja i Viljara

„Katargejt” magazina „Frans fudbal”, takođe je pomenuo značajne ličnosti iz španskog fudbala, kao što su predsednik Barselone Sandro Roselj i predsednik Španske fudbalske federacije, Anhel Marija Viljar. Reportaža objašnjava da je predsednik Barselone imao „tesnu poslovnu vezu” sa Rikardom Tešeirom (predsednik Brazilske fudbalske konfederacije do marta prošle godine, za koga „Frans fudbal” kaže da je u egzilu na Floridi kako bi izbegao brojne slučajeve korupcije koji ga prate, u nekim slučajevima i sa novcem koji potiče iz Persijskog zaliva), u vreme kada je Roselj bio direktor za marketing američke sportske kompanije „Najk”. „Frans fudbal” izjavljuje da predsednik Barselone nema nikakvu funkciju u Fifi, ali pojašnjava da njegovi ugovori u Kataru „intrigiraju, i nisu nevini”. Revija podseća na ugovor o sponzorstvu sa „Fondom Katar”, koji je potpisao Roselj kao predsednik Barselone. Od sezone 2013/2014. Barseloni će na majci pisati „Katar Ervejz” (danas stoji „Fond Katar”). Ova avio kompanija će klubu doneti 166 miliona evra u toku pet godina, i još pet plus ukoliko za to vreme klub osvoji Ligu šampiona. Ni klub ni Roselj nisu se oglasili povodom ovoga.

Ali, predsednik Barselone nije jedini optuženi pripadnik španskog fudbala. Anhel Marija Viljar je takođe uticao u skandalu pri izboru Katara za sedište Mondijala 2022. U reportaži se tvrdi da je Viljar podržao kandidaturu ove zemlje u zamenu da od Katara dobije podršku za kandidaturu Španije i Portugalije za 2018. (izabrana je Rusija). List takođe tvrdi da je predsednik Španske fudbalske federacije dogovorio sa Katarom da će se u Dohi odigrati utakmica Španija – Urugvaj (odigrana u prošlu sredu) a za veću sumu novca. Prema „Frans fudbalu”, u novembru prošle godine, španska selekcija je otkazala prijateljsku utakmicu sa Južnom Korejom na „Vembliju” koja je bila zakazana za februar ove godine, a kasnije je objavila da će igrati s Urugvajem 6. februara. Ta utakmica je Španskoj federaciji donela čisti dobit od tri milona evra.

Migel Mora, (Prevod iz „Paisa” Branislav Đorđević)