Недеља, 14.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ми нисмо репа без корена

Ми нисмо репа без корена
Старих песама у новом руху биће увек: Милан Мрђа и Бобан Ђуричић (Фото Р. Крстинић)

Музички двојац „Лаура 2000” не престаје да трага за очуваним националним олупинама расутим по неприступачним морима нашег заборава, како су својевремено објашњавали потребу да у неко сасвим ново, њима својствено, a сада већ препознатљиво рухо одену хитове који су обележили давна музичка времена са наших подручја. Недавно су Милан Мрђа и Бобан Ђуричић избацили нови сингл – клупско виђење нумере „Имам све” коју је компоновао Зоран Симјановић за филм „Национална класа”. Песму, коју изводи Слађана Милошевић, већ преслушавају посетиоци „Јутјуба”, а дозволу да се заврти и на радио-станицама дуо је недавно добио и од аутора Симјановића.

– Послао сам Симјановићу песму јер сам хтео да чујем његово мишљење. Био је задовољан и рекао да нема проблема, да песма може да заживи и на радио-таласима. Заправо, врло му се свидело наше виђење а допало се и Слађани – прича Бобан Ђуричић додајући да су Милан и он у међувремену урадили и Сантанин џез стандард у аранжману Бокија Милошевића.

– Боки га је назвао „Европа”. Нама је то било занимљиво јер је Милошевић чудо од инструменталисте а и аранжман се зове тако претенциозно и тако носталгично. Ми смо то „месо” ставили у контекст нашег виђења целе приче, као када на тераси хотела „Маестрал” у Макарској оркестар свира лаке ноте. И направили смо паралелу Европе, данас, и нас у њој. Осећа се та тераса, али у јесење даба. Нас двојица свирамо са Бокијем – прича Милан Мрђа.

Бобан појашњава да је реч о реконструкцији нумере а не о ремиксу, као и да су и у ову носталгичну причу запловили у жељи да младима који Милошевића погрешно сврставају искључиво у воде народне музике представе као музичара са џез педигреом.

– Имамо много великих музичара, а због ове провинцијалне жабокречине у којој живимо, заборављамо их. Због уједања једни других не видимо ништа друго до сопствених репова. Па заборављамо наше величине. Због тога смо кренуло у контрасмеру и одлучили да направимо насловну нумеру за пети филм Хајрудина Крвавца и на немачком га назвали „Операција Лаура 2000”. Смислили смо цео филм. Измислили да је Крвавац жив. Био је врхунски редитељ, снимао југословенске стриповске акционе филмове смештене у време Другог светског рата. Али, без политике у њима – каже Мрђа признајући да са колегом Бобан намерно претерује док на овај начин прича о њиховом раду.

Смејући се, каже да је све то у жељи да млађим генерацијама пруже старе хитове у новим аранжманима.

– Желимо да им покажемо да ми нисмо репа без корена. Сви све знају о новом таласу. А не знају да је била озбиљна музичка индустрија седамдесетих година, да је ПГП издавао по 30 синглица месечно – каже Бобан.

– То је као када су после Другог светског рата политички комесари почели да праве антологију српске поезије, а нигде није било Црњанског! Тако је и ово. Само нови талас. Али, он је морао да израсте на раменима музичке индустрије – указује Мрђа.

-----------------------------------------------------

У припреми и представа

На музичко путовање кроз прошлост двојица пријатеља кренули су пре четири године и не намеравају да га прекину. Без обзира што увелико припремају нове пројекте. Између осталих, и рад на Милановој књизи коју желе да приреде за позориште.

– Представа ће бити модеран музичко-сценски перформанс о највећој провали данашњег света, већој од свих информатичких океана и Хималаја, о провалији између њих двоје, мушкарца и жене данас – открива Мрђа не одустајући од „претеривања” док појашњава да је лично Франческо Петрарка дао дозволу да се његови најбољи сонети користе у представи која, за сада, има радни назив „Молим те, Лаура”.

– Биће у представи и наших сонгова. Биће ауторске музике, а наш је и текст. Радићемо на њој ове године. А старих песама у новом руху биће увек. Са тим истраживачко-образовним радом нећемо одустати – обећавају момци из „Лауре 2000”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.