Mi nismo repa bez korena

Muzički dvojac „Laura 2000” ne prestaje da traga za očuvanim nacionalnim olupinama rasutim po nepristupačnim morima našeg zaborava, kako su svojevremeno objašnjavali potrebu da u neko sasvim novo, njima svojstveno, a sada već prepoznatljivo ruho odenu hitove koji su obeležili davna muzička vremena sa naših područja. Nedavno su Milan Mrđa i Boban Đuričić izbacili novi singl – klupsko viđenje numere „Imam sve” koju je komponovao Zoran Simjanović za film „Nacionalna klasa”. Pesmu, koju izvodi Slađana Milošević, već preslušavaju posetioci „Jutjuba”, a dozvolu da se zavrti i na radio-stanicama duo je nedavno dobio i od autora Simjanovića.

– Poslao sam Simjanoviću pesmu jer sam hteo da čujem njegovo mišljenje. Bio je zadovoljan i rekao da nema problema, da pesma može da zaživi i na radio-talasima. Zapravo, vrlo mu se svidelo naše viđenje a dopalo se i Slađani – priča Boban Đuričić dodajući da su Milan i on u međuvremenu uradili i Santanin džez standard u aranžmanu Bokija Miloševića.

– Boki ga je nazvao „Evropa”. Nama je to bilo zanimljivo jer je Milošević čudo od instrumentaliste a i aranžman se zove tako pretenciozno i tako nostalgično. Mi smo to „meso” stavili u kontekst našeg viđenja cele priče, kao kada na terasi hotela „Maestral” u Makarskoj orkestar svira lake note. I napravili smo paralelu Evrope, danas, i nas u njoj. Oseća se ta terasa, ali u jesenje daba. Nas dvojica sviramo sa Bokijem – priča Milan Mrđa.

Boban pojašnjava da je reč o rekonstrukciji numere a ne o remiksu, kao i da su i u ovu nostalgičnu priču zaplovili u želji da mladima koji Miloševića pogrešno svrstavaju isključivo u vode narodne muzike predstave kao muzičara sa džez pedigreom.

– Imamo mnogo velikih muzičara, a zbog ove provincijalne žabokrečine u kojoj živimo, zaboravljamo ih. Zbog ujedanja jedni drugih ne vidimo ništa drugo do sopstvenih repova. Pa zaboravljamo naše veličine. Zbog toga smo krenulo u kontrasmeru i odlučili da napravimo naslovnu numeru za peti film Hajrudina Krvavca i na nemačkom ga nazvali „Operacija Laura 2000”. Smislili smo ceo film. Izmislili da je Krvavac živ. Bio je vrhunski reditelj, snimao jugoslovenske stripovske akcione filmove smeštene u vreme Drugog svetskog rata. Ali, bez politike u njima – kaže Mrđa priznajući da sa kolegom Boban namerno preteruje dok na ovaj način priča o njihovom radu.

Smejući se, kaže da je sve to u želji da mlađim generacijama pruže stare hitove u novim aranžmanima.

– Želimo da im pokažemo da mi nismo repa bez korena. Svi sve znaju o novom talasu. A ne znaju da je bila ozbiljna muzička industrija sedamdesetih godina, da je PGP izdavao po 30 singlica mesečno – kaže Boban.

– To je kao kada su posle Drugog svetskog rata politički komesari počeli da prave antologiju srpske poezije, a nigde nije bilo Crnjanskog! Tako je i ovo. Samo novi talas. Ali, on je morao da izraste na ramenima muzičke industrije – ukazuje Mrđa.

-----------------------------------------------------

U pripremi i predstava

Na muzičko putovanje kroz prošlost dvojica prijatelja krenuli su pre četiri godine i ne nameravaju da ga prekinu. Bez obzira što uveliko pripremaju nove projekte. Između ostalih, i rad na Milanovoj knjizi koju žele da prirede za pozorište.

– Predstava će biti moderan muzičko-scenski performans o najvećoj provali današnjeg sveta, većoj od svih informatičkih okeana i Himalaja, o provaliji između njih dvoje, muškarca i žene danas – otkriva Mrđa ne odustajući od „preterivanja” dok pojašnjava da je lično Frančesko Petrarka dao dozvolu da se njegovi najbolji soneti koriste u predstavi koja, za sada, ima radni naziv „Molim te, Laura”.

– Biće u predstavi i naših songova. Biće autorske muzike, a naš je i tekst. Radićemo na njoj ove godine. A starih pesama u novom ruhu biće uvek. Sa tim istraživačko-obrazovnim radom nećemo odustati – obećavaju momci iz „Laure 2000”.