Санација Народног музеја почеће од депоа

Санација и адаптација Народног музеја почеће током ове годинеи то од уређења депоа, Атријума, који је делимично у функцији и крова који је најургентнији, јер прокишњава, истиче у разговору за „Политику” Бојана Борић Брешковић, в.д. директора Народног музеја у Београду, постављенапо други пут на челo ове културне институције, у септембру прошле године. Одмах потом додаје да се од реконструције није одустало, али да би требало бити реалан и да се прво мора заштити зграда на Тргу републике од даљег пропадања и културна добра која се налазе у њој.Сматра да се сада не можемо више бавити анализама претходних идејних решења реконструкције. – Министарство финансија је за трогодишњи период прихватило програм санације и адаптације Народног музеја,са трогодишњом пројекцијом средстава, која у целини износи око милијарду и триста милиона динара. Прве године добићемо 130 милиона динара, а даље ће средства бити додељена по фазама радова. Оног тренутка кадзавршимо део који подразумева основне пројектне задатке санације и пројектовања, што је много мањи посао него кад је реч о реконструкцији, безболнији је и бржи, можемо да одемо на тендер и кренемо са извођењем радова.Уверена сам да ћемо успети све да средимо иако се говори да је сума недовољна, јер сматрам да уз добру организацију можемо да решимо многе проблеме. Добро би дошао и додатни простор у близинимузеја, кад је реч о смештајуконзерваторских одељења,истиче Брешковић.

На наше питање ко ће радити санацију директорка одговара да се још увек не зна , али да претходнотреба да постоји план санације и адаптације, који би требало да ради архитекта Владимир Лојаница са „Машинопројектом”, јер ова фирма одлично познаје здање на Тргу.

Бојана Борић Брешковић је прва жена у историји Народног музеја која је била директорка ове установе и прва која је други пут дошла на исту функцију, а за време њеног претходног мандата од 1996. до 2001. догодило се бомбардовање. Сада, други пут на истом послу се среће и даље са идентичном крилатицом „ништа без фазних радова”, баш као пре 12 година. Оптимиста је и од ступања на нову дужност унела је у свој кабинет слику Уроша Предића „Портрет Николе Несторовића”. Реч је о портрету архитекте Несторовића којије један од аутора пројекта по којем је сазидано здање Народног музеја, а његов портрет треба, како директорка истиче, „да нас подсети да ово здање мора да се среди”. О оној највидљивијој, изложбеној активности музејау наредном периодуБрешковићева саопштава:

–Поводом Дана државности, дан раније 14. фебруара, отворићемо у Атријуму музеја изложбу „Косово и Метохија, Задужбине и дарови, Збирке Народног музеја у Београду” која ће трајати више месеци. На овој поставци неће бити изложене само копије фресака, већ иматеријал разнородног типа из збирки које имамо. Публика ће бити задовољна таквим представљањем наше баштине, а одељење за Средњи век у Народном музеју, које је у претходном периоду било запостављено, сада је добило свој пуни израз. Дан Народног музеја, 10. мај, обележиће „Југословенска карикатура 20 века”. Мало се зна да се Бета Вукановић бавила карикатуром, а биће изложени овом приликом и радови Уроша Предића, Ивана Мештровића, закључно са делом Пјера Крижанића. Мирослављево јеванђеље учинићемо доступним јавности баш тог10. маја и још неколико дана након тога, а оно ће потом до даљњег остатиу Народном музеју. У овој години као главну изложбену активност истичемо ону посвећену Миланском едикту,односну Константину Великом и баштини римских провинција на тлу Србије, која ће бити реализована прво у Виминацијуму 18. маја, који се обележава као међународни Дан музеја, а послеизложба стиже и у Народни музеј између 3. и 18. јуна. Управо се преговара да део ове поставке гостује и у Ватикану крајем године.

Наша саговорница наводи да не може да одреди да ли јој је било теже за време првог мандата када се догодило бомбардовање или сада када следи санација. Присећа се да је у првом доласку на чело музеја доживела ванредну ситуацију збогбомбардовања, али је пре тога Народни музеј успео да направи неколико изванредних изложби. Каже да је „довољно поменути онупосвећену Реноару и његовим делима, а поред тога је залагањем НМ у сарадњи са Народномбиблиотеком Мирослављево јеванђеље конзервирано, што је урадила Вера Радосављевић, а читав низ година пре тога се тако нешто никако није дало договорити, ни ко ће то радити, ни како”.