Разгранати мит о Хуриновој деци

"Не може се порећи да су многим читаоцима Господара прстенова легенде о Старим данима потпуно непознате, понајвише због њихове репутације чудних и неприступачних прича због начинa на који су писане и њихове форме.Управо због овога, схватио сам да постоји добар разлог да се очева дуга легенда о деци Хурина представи као независно дело у сопственим корицама, без пуно дописивања и објашњавања, као континуирана прича без рупа и прекида, а да се то уради, колико је могуће, без скрнављења или измишљања, упркос недовршеном стању у ком су се налазили њени одређени делови." Овим уводом Кристофера Толкина почиње књига његовог оца Деца Хурина, чији је излазак са великим узбуђењем очекиван  у енглеској престоници, а за добијање примерка исте 17. априла у лондонским књижарама ваљало је своје име ставити на листу мало раније.

Читаоцима слабије упућеним у историју митског доба у ком се прича одвија (Стари дани, Прво доба света), Толкин млађи несебично је понудио сопствени увод у легенду, откривајући не само догађаје који су претходили актуелној причи, већ и ликове и њихове карактерне црте који су са истом на било који начин повезан и, а важни су за њено разумевање.

Већ ту читаоцу се открива крвно сродство протагониста, вековни односи између људи и вилењака, географија простора на којем се сторија дешава, предисторија северозападног дела Средње земље и судбина његовог владара Моргота и спона са многим већ познатим деловима Господара прстенова. "Необразованом" истраживачу Толкина овим је понуђено више него великодушно сажимање преходних књига Силмарион, Недовршене приче и Историја Средње земље

Турин и Ниенора су деца Морвене и Хурина, господара Дор-ломина, човека којем су се вилењаци дивили и са поносом га звали пријатељем, потомком чувене куће Хадора. Његово ће, пак,  достојанство, храброст и отпор према неправди,  на све њих навући клетву злог Моргота,  лишити их родитељске љубави, одвојити једно од другог и на најморбиднији начин испреплести њихове судбине као одраслих и једно другом непознатих људи. Ухваћен након пораза у "Бици небројених суза", због одбијања да се повинује вољи господара зла, да открије Гондолин, тајни град вилењачког краља Тургона, Хурин бива осуђен да, очима непријатеља привезан за стену, прати усуд свог потомства.

"Будало", каже му Моргот. "Ја сам Старији краљ: Мелкор, први и најмоћнији од Валара, који је постојао пре света и створио га. Моја сенка лежи над земљом, и све што је на њој лагано, али сигурно, повија се пред мојом вољом. Али, над свима које волиш моја мисао стајаће као облак што наткриљује њихов усуд и доводити их до очајања и таме. Где год да пођу, зло ће их сустизати. Кад год проговоре, њихове ће речи бити лоши савети. Шта год да ураде, окренуће се против њих. Умреће без наде, проклињући једнако и живот и смрт."

Истинитост ове претње читаоцу ће бити очигледна у сваком од осамнаест поглавља књиге, у Туриновим сталним покушајима, од најранијег детињства до зрелог доба, да оправда своје поступке, порази Орке, не изгуби пријатеље, задржи поред себе вољено биће... Стално мењање идентитета коме овај лик прибегава (друго име у сваком месту, граду или краљевству где је бежао или био протеран) резултат је његовог настојања да бар накратко избегне судбину коју му је Моргот одредио, која ће га водити из једног разочарања у друго.

Писана архаичним речником, са доста, за модерног читаоца, чудних језичких конструкција, приповест Деца Хурина је класична прича о борби између добра и зла, о настојањима честитих да се од силних, од подлости, одбране ситним интересима и великим идеалима.

Као што се и очекивало, ово бајковитој саги не мањка ништа од митских елемената, попут мудрих вилењака, заједљивих патуљака, убојитог мача. На страни непријатеља је и змај Глаурунг, изасланик и убица Моргота, са којим ће Турин одиграти крајњу битку. Ту су бајковите реке и планине, непознати језици, збуњујући називи, али и мали речник појмова и мапа на крају књиге, без којих би свако читање било готово незамислив подухват.

Алан Ли, илустратор Толкинових књига и дизајнер скица за Џексонову филмску трилогију Господар прстенова, у интервјуу онлајн књижари Аmazon.com, објашњава свој доживљај књиге Деца Хурина коју је такође илустровао:

"Привукли су ме ликови који имају случности са јунацима митова и легенди: Та повезаност даје њиховом значењу слојевитост и сенке, а вечина ликова у овој причи има те архетипске одлике. Ипак, не волим да се исувише уносим у ликове јер их њихов творац далеко пажљивије оцртава него ја... То је трагична прича, али је њена трагика неутралисана светлошћу и лепотом елегичног Толкиновог стила. У својим илустрацијама покушао сам да дочарам делић те крхке лепоте пејзажа и створим атмосферу која појачава осећање злослутног и претећег губитка."

Хурин и Морвенa ће се срести још једном, дуго година након растанка, обоје исцрпљени несрећом и старошћу. Њих двоје ће заокружити причу о деци Хурина, Турину и Ниенори, чију су кобну судбину нехотећи испровоцирали и изложили се немерљивој патњи.