Долазе Мицић, Миљеновић...

Немамо више асове и то је основни разлог што у последњој деценији кошаркашка репрезентација бележи слабије резултате. Ову дијагнозу успоставили су наши највећи кошаркашки ауторитети, од селектора Душана Ивковића допрвог човека за мушку кошарку у Кошаркашком савезу Србије Дејана Бодироге, који је са својим тимом, пре свега са директорим свих репрезентативних селекција Драганом Тарлаћем за последњих годину дана много учинио да се успостави систем стручног рада и селекције најталентованијих момака у млађим категоријама.

Како у кошарци ништа не бива преко ноћи, а Савез нема велике ингеренције да задире у клупску политику, стекао се утисак у јавности да се ништа не помера с мртве тачке, али је финални турнир Купа „Радивоја Кораћа“ у Крагујевцу показао да помака има и да је одлука о ограничењу броја странаца, односно играча који немају српско кошаркашко држављанство, једна од мера која ће у будућности донети резултате.

У Радничком су били огорчени на овакву одлуку, па су моралида се лише услуга појединих искусних играча, пре сих Стивена Марковића, али да није било тако, данас нико вероватно не би помињао младог Ненада Миљеновића (19, 194) који је после утакмица са Металцем и Црвеном звездом приморао и највеће скептике по питању његовог потенцијала да промене мишљење. И његов тренер Мирослав Николић јавно је признао да се огрешио што му раније није пружио прилику, а сасвим је извесно да су Крагујевчани добили још једног играча у ротацији у финишу АБА лиге и сезонама које долазе.

- Миљеновића нисам без разлога довео у Крагујевац. Момак је млад и доста је пропустио мењајући клубове, тако да сам проценио приоритетнимјак тренинг,подизање нивоа физичке спреме и повећања телесне масе. Даћу му већу минутажу, а очекујем да ће већ наредне сезоне бити један од носилаца игре, у просеку бар двадесет минута. Верујем да ће Раднички изборити пласман у Еврокуп, што би тако младом играчу била одскочна даска да конкурише и за репрезентацију. Он је вредан и много добар момак и нема шансе да не успе – рекао је Николић.

И статистички млади плејмејкер је био један од најкориснијих играча Крагујевчана. Ако се може рећи да је против Металца био „на свом терену“ због квалитета противника (играо 25 минута, 10 поена, шут 6-5, шест асистенција, четири скока, две блокаде, индекс 18), изненађујуће је добра његова партија против Црвене звезде. Николић је био приморан да га „гурне у ватру“ због изузетно слабе игре првог организатора игре Ћапина, а Миљеновић узвратио са девет поена (шут 4-4) и четири скока за 22 минута (индекс 14). Оно што мало играча данас има, управо је Миљеновићев заштитни знак. Он воли да се „дружи“ са лоптом, има невероватну технику, непредвидив је у свим правцима кретања, добро чита ситуације и оно што је можда најважније, када изађе на терен , „цакле му очи“. Све ово је неупоредиво јаче од главне замерке и процене тренера о његовом крањем играчком домету, да је физички преслаб (75 кг).

Годину дана млађи (1994) Василије Мицић потпуно је другачији тип плејмејкера. Физички је знатно јачи (86 кг), али једнако умешан убаратању лоптом и за њега се већ може рећи да „игра као матор“. Скренуо је као и Миљеновић и Цветковић из Звезде пажњу у млађим репрезентативним селекцијама, али имао је пех да тешко повреди колено и одсуствовао је с паркета девет месеци. У Мега Визури има све услове за напредак, а доласком репрезентативаца Марјановића и недавно Величковића и прилику да брже савладава неопходне лекције. Вршцу је у четвртфиналу убацио 16 поена, практично донео победу у пенал завршници (6-6), имао седам асистенција (индекс 18). Против Партизана је био најкориснији играч утакмице са индексом 29 (23 поена, шут 10-8, седам асистенција), тако да је поред пораза „украо“ шоу много искуснијим противничким играчима.

Међутим, нису само ова двојица младих драгуља скренули пажњу. Талентом и потенцијалом одскачу још Никола Милутинов из Партизана и Немања Дангубић и Немања Крстић из Мега Визуре. Њихова репрезентативна будућностзависи од рада, клупске и политике менаџера, али пре сваге струке, која не би смела да омане.