Шокантна оставка папе Бенедикта

Према извештајима агенција

Ватикан – Поглавар Римокатоличке цркве Бенедикт Шеснаести шокирао је јуче читав свет саопштавајући да ће се повући 28. фебруара јер више нема снаге да обавља дужност, чиме постаје први папа који се одлучио на овај корак после више од 700 година.

„Пошто сам више пута пред Господом преиспитао своју савест, са сигурношћу сам закључио да моје снаге, због поодмакле доби, више нису довољне да бих на адекватан начин обављао своју дужност”, изјавио је папа на латинском током кардиналске конзисторије проглашавања блаженим двојице италијанских мученика из Отранта.

„У данашњем свету брзих промена, притиснутом питањима од великог значаја за живот вере, за управљање барком Светог Петра и објављивање Јеванђеља, неопходна је како снага духа тако и тела која је код мене последњих месеци смањена на начин да морам да признам своју неспособност да добро управљам мисијом која ми је поверена.”

Представник за штампу Ватикана, отац Федерико Ломбарди, прецизирао је да папа нема неку специфичну болест и да одлука да се повуче није донета под спољним притиском или због „проблема са папатом”.

Одлука је међутим свакако била изненађење, што наговештава да чак ни ужи круг око папе није знао шта ће јуче ујутру рећи кардиналима.

Италијански кардинал Анђело Содано, декан Колегијума кардинала, рекао је да је папина најава била „гром из ведра неба”, мада други ватикански извори наводе да је папа, који ће у априлу напунити 86 година, већ дуже време осећао тежину папске функције и да је размишљао о доношењу ове одлуке.

„Из тог разлога, и свестан озбиљности овог чина, уз сву слободу саопштавам да се одричем дужности бискупа Рима, наследника трона Светог Петра”, рекао је духовни поглавар више од 1,2 милијардеримокатолика на свету.

„Одлазим за добробит цркве”, рекао је 265. поглавар Римокатоличке цркве, хваљен међу конзервативцима и оспораван међу либералима као „Божји ротвајлер” због својих тврдих доктринарних ставова.

„Папа је најавио да ће напустити своје место 28. фебруара у 20 часова. Тада почиње период ’празне столице’ (sede vacante)”, рекао је портпарол Свете столице кога је цитирала италијанска агенција Анса, прва која је јавила вест.

Период „празне столице” наступа у случају смрти папе или његове одлуке да се одрекне тог места.

У Ватикану уверавају да ће се конклава која треба да изабере новог папу састати одмах у марту, да ће вакуум на престолу Светог Петра трајати што је могуће краће и да ће нови поглавар бити изабран до краја марта.

У два миленијума Римокатоличке цркве само једном до сада се догодило да папа абдицира: био је то папа Селестин Пети 1294. године који је одступио само неколико месеци пошто је изабран,а његов наследник Бонифације Осми одмах га је затворио.

Немац Јозеф Рацингер изабран је после четири круга гласања за папу Бенедикта Шеснаестог 19. априла 2005, после смрти папе Јована Павла Другог.

Рацингер је рођен 16. априла 1927. у месту Марктл на Ину у области Пасау у Баварској, где му је отац био шеф локалне полиције.

У раном детињству, као и већина вршњака, био је припадник нацистичке организације Хитлерјугенд, потом је учествовао у Другом светском рату као припадник Вермахта, а кратко време после капитулације Немачке био је у америчком затвору.

После студија теологије постао је свештеник 29. јуна 1951, докторирао је 1957, а звање надбискупа Минхена добио је у марту 1977. Папа Павле Шести именовао је Рацингера за кардинала само четири месеца касније, 27. јуна 1977. године.

Сматран бриљантним теологом, Рацингер је руководио моћном Конгрегацијом за доктрину вере, конзервативном институцијом у коју се својевремено трансформисала средњовековна Света инквизиција, по злу чувена због ломача и суђења јеретицима.

Многи слободоумнији католици оштро су га критиковали, указујући да се од 1981, откад је био на челу Конгрегације, његове забране и не броје: противио се праву жена да постану свештеници, чврсто заступао целибат, осуђивао хомосексуализам, али и комунизам.

Када је изабран, медији су оцењивали да су његов металноплави поглед и хладан осмех оштри као и десничарски ставови који су често изазивали и политичке кризе. Рацингер се, на пример, 2004. успротивио уласку муслиманске Турске у ЕУ, називајући то „огромном грешком” и „одлуком против историје”.

Рацингер се залагао за приближавање најрадикалнијим католичким покретима, чак и оним струјама које англиканци, лутерани и остали протестанти називају „фундаменталистима”.

----------------------------------------------

Рекли су овим поводом

„Уколико је сам папа, после озбиљног размишљања, дошао до закључка да више нема снаге да обавља своје дужности, онда то заслужује моје највеће поштовање”, изјавила је немачка канцеларка Ангела Меркел. Француски председник Франсоа Оланд истакао је да је одлука папе да поднесе оставку високо цењена и часна.

„Ово је догађај од историјског значаја”, изјавио је лидериталијанског блока левог центра Пјер Луиђи Берзани.Премијер у оставци Марио Монти: „Драго ми је, пре свега, да је овој неочекиваној вести придат значај широм света.”

Председник покрајине Ломбардије Роберто Формиђони први је у име Берлусконијеве странке Народ слободе коментарисао предстојећу папину оставку: „Са великим болом примамо к знању да ће папа напустити понтификат 28. фебруара.”

Лидер странке Унија центра и потпредседник демохришћанске интернационале Пјер Фердинандо Казини: „Шокирани смо. Ова одлука има револуционарни карактер и неупоредива је са било којом другом. Реч је о гесту који, као пример, има изванредан значај, вредан дивљења.“

----------------------------------------------

Како папа подноси оставку

Рим – Папа Бенедикт Шеснаести повући ће се са трона Светог Петра крајем месеца са тврдњом да је сувише стар и онемоћао да обавља папску дужност.

Одлука је одјекнула као шок, али у теорији ништа није спречавало папу Бенедикта, или било ког његовог претходника, да из стола узме парче папира и напише писмо оставке које би предао Колегијуму кардинала, највишем изборном телу Римокатоличке цркве, подсећа Би-Би-Си.

По Канонском праву, једини услов за ваљаност такве оставке јесте да је учињена слободно и да је на одговарајући начин обелодањена.

Али ниједан папа у модерним временима тако нешто није учинио до сада.

Током 2005. било је саопштено да је папа Јован Павле Други пет година пре тога размишљао о оставци, када је имао 80 година. У својој опоруци он је написао да се надао да ће му Господ помоћи да препозна колико дуго треба да настави са својом службом.

Међу историчарима се стално спекулише да је током Другог светског рата папа Пије Дванаести написао документ у коме стоји да – у случају да га нацисти киднапују – треба сматрати да је поднео оставку и изабрати новог наследника.

Како је Ватикан одложио објављивање свих архива који се тичу времена понтификата Пија, због размирица око његових реаговања на нацистички холокауст, нема начина да се провери да ли су наводи о поменутом документу тачни.

Последњи пут је папа поднео оставку пет векова пре тога. Папа Гргур Седми, који је владао 1406–1415, учинио је то да би прекинуо оно што се звало западна шизма.

У том тренутку постојала су три претендента на папски трон: римски папа Гргур Седми, авињонски папа Бенедикт Тринаести и антипапа Јован Двадесет трећи. Пре него што је поднео оставку, Гргур је формално сазвао црквени савет и овластио га да изабере његовог наследника.

Током 1294, само пет месеци пошто је изабран, папа Селестин Пети издао је декрет који дозвољава да папе поднесу оставку, а затим то и учинио. Живео је наредне две године заточен, а потом је проглашен за свеца.

----------------------------------------------

Папе које су одступиле

Мартин Први (649–655): римски император Константин Други протерао га на Крим где је заточен и мучен. После смрти је проглашен за свеца.

Бенедикт Пети (964): император Светог римског царства Ото Први присилио га је да се повуче јер је имао свог кандидата.

Бенедикт Девети (1032–1045): продао је папат свом куму, онда се предомислио и покушао да га поврати. Касније екскомунициран из цркве.