Откривена вода изван Сунчеве породице

На веома топлој планети налик Јупитеру, која кружи око удаљене звезде, први пут су уочени трагови воде изван Сунчеве породице. Недавно изучавање података оповргло је налазе три астрономске дружине из фебруара да на том гасовитом диву нема водене паре.

Травис Бармен из Ловелове опсерваторије у Аризони (САД) уверен је да је открио недостајућу воду после проучавања светлости која је стидљиво допирала с планете назване ХД 209458б, од нас удаљене око 6.000 билиона километара у сазвежђу Мала лисица. Овај гасовити див достиже 70 одсто Јупитерове масе, а кудикамо је ближи матичној звезди чија га врелина пржи. Облеће на одстојању девет пута краћем од путање Меркура око Сунца.

Претходна посматрања другим телескопима нису пронашла никакве доказе који, међутим, нису промакли "Хаблу". Дотични астроном је поново пажљиво прегледао раније снимке којима је мерено светло, великим делом у току троиподневног обилажења далеке планете око своје звезде.

Тада је измерен полупречник небеског тела на десет разноврсних таласних дужина – од 300 нанометара (милионити делић милиметра) ултраљубичасте до 1.000 нанометара инфрацрвене светлости. Имајући у виду да у сваком опсегу упија различите количине светлосних зрака, на једним динама изгледа већа него на другим.

Дочаравајући пролазак светлости кроз вансунчеве планете, Травис Бармен је у стању да сазна колико ју је – уколико постоји – вода упила. Проверивши таласне дужине од 900 до 1.000 нанометара, он је уочио трагове молекула воде и своје откриће обелоданио у угледном "Часопису за астрофизику". Одступања у непрозирности указала су, наиме, да је ово небеско тело изгледало за проценат шире.

Поменута планета одабрана је као једна од ретких ван Сунчеве породице која се може осматрати са Земље док пролази испред и иза звезде. Тако су астрономи сакупили довољно података, као што су величина и маса тог удаљеног света. У фебруару су истраживачи инфрацрвеним свемирским телескопом "Спицер" посматрали ХД 209458б и закључили да у атмосфери нема водене паре. Због обиља молекула у гасовитом омотачу екстрасоларних планета било је претпоставки да је сигнал воде остао сакривен испод измаглице од прашине.

У најсвежијем проучавању помоћу "Хабла" наишло се на изгубљену воду, јер се Травис Бармен послужио рачунарским опонашањем чињеница из претходног деломичног помрачења звезде. Количина светла која је том приликом заустављена претходно је послужила за тачно одређивање радијуса планете који је око 30 одсто већи него Јупитеров.

Свемирски телескоп је снимао светло са звезде које је пролазило кроз спољашње слојеве планетине атмосфере. Због нарочитог хемијског састава, гасовити омотач је прозирнији за неке таласне дужине.

Осматрач из Ловелове опсерваторије је запазио трагове воде у тој мешавини тако што је израдио различите обрасце (моделе) атмосфере, сваки с друкчијим хемијским саставом и упоређивао који највише одговара прикупљеним подацима. Прилично мали износ светла филтрира се кроз око 0,9 микрона (хиљадити делић милиметра), а то указује на постојање воде која се апсорбује, управо, на овој таласној дужини.

"За мене је то доказ да тамо има воде", каже Травис Бармен. "Мислим да је ово први чврсти доказ да, барем, на једној екстрасоларној планети постоји вода."

Упркос томе, планета је негостољубива јер превладавају температуре од око 1.000 Целзијусових степени, што није погодно за живот. "То није место које бисте волели да посетите", додао је Травис Бармен. Унутрашњост планете мора бити топлија од атмосфере.