Кармела у грађанском рату

Заљубљена сам у Београд. Крв није вода, фали ми мало те енергије, јер сам по оцу Српкиња. Волим да сарађујем са београдским колегама, инсистирам на удруживању наше две културе. Долазила сам и раније овде и увек била топло примљена – каже словеначка глумица Лара Јанковић коју смо протеклих дана затекли у Атељеу 212, где са колегом Браниславом Трифуновићем ради дуо драму „Ај, Кармела” Хозе Санчиза Синистера, у режији Марка Манојловића. Реч је о копродукцији Гледалишча из Копра, на чијој сцени ће премијерно бити изведена 22. фебруара, и Атељеа 212, где ће на сцени „Петар Краљ” београдска публика имати прилику да је види шест дана касније.

Наслов комадa „Ај, Кармела” заправо је назив познате песме коју су у шпанском грађанском рату певали припадници републиканских снага. Врцава Лара Јанковић у овој емотивној хроници грађанског рата тумачи насловну јунакињу, а Бранислав Трифуновић ће бити Паулино. Прича прати овај уметнички и љубавни пар који је због непажње прешао линију фронта, заробљен и приморан од фашиста да игра пред војницима за милост, онако како се то од њих захтева, све до тренутка када Кармела одбије да игра бруталну комедију коју је дописао један поручник...

– Представа ће бити занимљива, духовита, али и драмска. Прича јесте из доба шпанског рата, али је мало и актуелизована, посебно после догађаја код нас у Словенији. У комаду се прича и како често знамо да заборавимо на историју. У реду је ако неко мисли да не треба да се ослањамо на историју, али никако не смемо да је запоставимо и не поштујемо. Кармела није хтела да изведе наручену тачку, односно извела је како не треба, због чега је убијена. Дакле, хтела је да покаже да је боле кривице, неправде, тортуре. И код нас у Словенији се догађају познати догађаји. И овде у Србији народ је прошао кроз то. Сведоци сте наших демонстрација против неправде која се догађа, због чега народ није крив већ политичари, који се договарају само између себе. У време грађанског рата се гинуло, сада страдамо на други начин – каже пркосна Лара Јанковић и додаје:

– Одузели су нам егзистенцију, недостају нам основни услови за живот. Зато смо уплашени, апатични, не бунимо се. Ништа не предузимамо, не одлазимо на улицу. Ми у Словенији смо дигли глас, демонстрирали, али нас је мало јер су људи уплашени, боје се да не изгубе и то што им је остало. Много сам критична. Иступам као глумица, као културни радник, исто онако као што је то на свој начин радила Кармела. Као да је Синистера овај текст писао за мене. Јако сам активна, иступам испред масе, али не политички, већ као глас народа, уметника. На удару сам! Питам се као што у комаду Паулино пита Кармелу: Зашто ти је то требало? Не знам, зашто ми треба, али не подносим неправде. То што нам сада раде, нема никакве везе са кризом, већ са идеологијом.

Енергична, љупка Лара Јанковић за веома кратко време постала је миљеница колега у Атељеу 212. Последњих месец дана живи на релацији Београд–Љубљана и са повишеним емоцијама прича о последњим догађајима у Словенији.

– Узимају нам људска права, социјалну и правну државу, демократију. Зато се бунимо! То нема везе са решавањем кризе, тајкуни се и даље шетају градом некажњени. Неко још краде наш новац, а ми дајемо последње парче хлеба из уста за решавање кризе. То је за мене неправда, не решава се криза тако. Да не будем погрешно схваћена: нисам ни на једној страни, борим се за вредности које смо изгубили у животу: поштење, правду, солидарност. Нека свако има за нормалан живот, за храну. Да једном годишње одведете дете на одмор. Ми сада имамо само да платимо рачуне и купимо хлеб. Неки немају ни за то. То је неправда, огорчено каже глумица.