Бекство у љубавно лудило

Берлин - На критичарским листама, сада већ на средини фестивала, на којима су се до сада најбоље држали филмови „Глорија” Себастијана Лелија и „Рај: Нада” Урлиха Зајдла, данас се придружио и румунски филм „Дечија поза” Карина Петера Нецера. Иако се овај редитељ поново враћа својим хeрмeтичним и спoрим кaдрoвимa и клишeима, велика глумица Луминета Ђерђу својом улогом богаташице која пролази прави пакао када сазна да јој је син крив за тешку саобраћајну несрећу, учинила је „Дечију позу” и моћним и привлачним.

Освежење на берлински фестивал донео је филм „Пре поноћи” Ричарда Линклејтера, трећи из његове чувене и радо гледане љубавне саге која укључује и филмове „Пре свитања” и „Пре сумрака”. Видимо поново, али сада 10 година касније, симпатични љубавни пар – Селин (Жили Делпи) и Џесија (Итан Хоук) који су се својевремено упознали у возу у Бечу, па у другом филму поново срели у Паризу, како сада као родитељи двоје деце проводе лето у Грчкој. Са својим грчким пријатељима Селин и Џеси причају о обичним, свакодневним стварима, међу којима је и зашто мушкарци по изласку из коме прво погледају у свој пенис, док жене увек прво питају за децу и породицу, па до погледима на савремену уметност, компјутерску еру, на сам живот и трајање љубави, о чему се учи у ходу. Шармантан и неодољив филм.

Уместо шарма, новим филмом Стивена Содерберга „Споредни ефекти”, влада знојење, лупање срца и анксиозност главне јунакиње, управо пуштене из затвора, у којем су лекари њено психичко стање стабилизовали психоделичним лековима. У филму у којем Содерберг открива мрачне стране нарко-политике и фармацетутског мешетарства, главне улоге играју Џуд Лоу и Руни Мара.

Жан-Пјер Пруво као Бамби

У мноштву француских филмова који су ове године окупирали и главни и паралелне програме Берлинала, виђен је и „Камил Клодел 1915” Бруна Димона.Статична и распричана драма о последњим данима славне француске скулпторке Камил Клодел, које је провела затворена у самостану, где су покушавали да је лече од убеђења да је прогоне они који јој завиде, а пре свих њен дојучерашњи љубавник Огист Роден. Филм бележи њено бескрајно бдење, у нади да ће она као уметница коначно наћи разумевање и признавање, њен однос са братом, религиозним писцем Полом Клоделом и њен одлазак са света у којем је увек корачала испред свога времена. Жилијет Бинош као Камил Клодел је надахнута и веома убедљива, и то и јесте главни квалитет овог неуспелог Димоновог филма.

Од француских новотарија у програму „Панорама”, виђен је и документарац „Бамби” Себастијана Литшица.Занимљив (али класичан) портрет чувене париске кабаретске звезде (Кабаре „Карусел”) Мари-Пјер Пруво, познатије као плавокоса Бамби, која је 1935. године рођена као Жан-Пјер умалом алжирском селу. Сада већ 77-годишња Бамби, у камеру сведочи како је још као четворогодишње дете знала да је рођена у погрешном телу, да је одувек била свесна да је другачија и спремна за борбу да буде оно што у души јесте – жена.

Провокацију у „Панорами” изазвао је и играни филм „Љубавне битке” француског ветерана Жака Доајона, на први поглед сав саздан од импровизација глумачког пара, чије се физичке и психолошке играрије предаје и самооткривања, претварају у до сада невиђене еротске сударе без граница.

У „Форуму” је приказан амерички филм „Компјутерски шах” Ендруа Бујалског са којим аутор, у тематском и естетском смислу, као да гледаоце враћа временском машином у прошлост. У овом, већином црно-белом бизарном, али и симпатичном филму у којем препаметни јунаци Бујалског савладавају вештачку интелигенцију, игра и његов професор на Бостонском универзитету – Џералд Пери, велики познавалац југословенске кинематографије и лични пријатељ нашег редитеља Срђана Карановића.

На Европском филмском маркету, у организацији чувене компаније „Вајлд банч” која је власник права, виђен је и дебитантски филм „Мамарош” Моме Мрдаковића, у којем главне улоге сјајно тумаче Богдан Диклић, Мира Бањац и Бане Видаковић. Филм о средовечном мушкарцу који није у стању да се одвоји од своје маме чак и кад на Београд падају НАТО бомбе настајао је, уз све муке, оправдане и неоправдане прекиде, пуних пет година. И таман када се помислило да је од овог пројекта ( у који се од почетка сумњало, јер је аутор, иако велики љубитељ и познавалац филма, по вокацији архитекта) и бог дигао руке, берлинска стварност нас је демантовала. Мрдаковићев „Мамарош”, уз све повремене мане, духовит је, забаван и симпатичан филм! На срећу Фатиха Акина! Овај немачко-турски редитељ потписује продукцију „Мамароша” и једини је у Мрдаковића од почетка чврсто веровао. Честитам.

-----------------------------------------------------------

Одличан пријем „Кругова”

Званична премијера копродукцијског филма „Кругови” Срдана Голубовића, у препуној дворани „Делфи”, испраћена је дугим аплаузом с којим је публика од срца почаствовала најмногољуднију филмску делегацију на 63. Берлиналу (на фотографији), предвођену ауторским тимом и глумцима Небојшом Глоговцем, Христином Поповић и Леоном Лучевим.

Екипа филма „Кругови”, о којем су врло добре критике написане у часописима „Холивуд рипортер”, „Варајети” и „Скрин интернешенел”, задржала се и у необично дугом разговору са публиком (берлинска пракса), одговарајући на питања о исплативости индивидуалне храбрости, моралу у рату, спремности да се реагује на неправду, али и о истинитом догађају (храбри чин Срђана Алексића), који је био полазна инспирација за овај Голубовићев филм.