Шта Французи стварно желе

"Гласаћу за антиглобалисту Жозеа Бовеа", каже ми млада француска интелектуалка која је ових дана посетила Београд, изражавајући тако свој револт што се цео леви блок није ујединио против "кандидата богатих", како у Паризу зову Николу Саркозија. Револт се може очекивати и у табору деснице, где за сада ћуте симпатизери екстремног десничара Жан-Мари ле Пена и за јавност дају глас Саркозију, али по систему: "Кад кажем Саркози, мислим Ле Пен".
Бунту гласача умногоме је допринела нездрава предизборна атмосфера у којој се не штеде главни кандидати, социјалисткиња Сеголен Роајал и кандидат деснице Никола Саркози. Саркози је одавно на удару критике због става према имигрантима, као и проамеричке политике. Шта год да уради, не ваља, пожалио се "Вашингтон посту" Анри Гено, један од највернијих Саркозијевих саветника.

"Французи не знају шта хоће. С једне стране желе ауторитет, а с друге им смета што је Саркози понекад груб и агресиван", каже Гено.

Када је реч о Сеголен Роајал, њени симпатизери су скандализовани свакодневним нападима фокусираним углавном на маргиналне ствари, на пример на њене лепршаве сукње и женствене жакете. Популарни комичар Џамел Дебуз ју је у свом шоу програму упоредио са Мери Попинс и рекао да се нада да ће њена слика у бикинију, објављена прошле године, служити као официјелни портрет у свакој полицијској станици у Француској уколико победи.

Са Роајаловом је исто као са Саркозијем – шта год да уради, не ваља. Ових дана, када је позвала жене да гласају за њу, одмах су стигле критике да је то погрешна и контрапродуктивна стратегија. Мишел Фитуси, једна од водећих коментаторки и колумнисткиња, рекла је да тражити од жена да из солидарности гласају за Сеголен Роајал значи вређати њихову интелигенцију. Ако желе да гласају за кандидата левице (а 53 одсто женског гласачког тела би могло бити пресудно), то је зато што је сматрају способном, а не зато што је жена.

Уз све оптужбе, подметања и исмејавања као да су потпуно заборављене (прилично богате) политичке биографије и (додуше већ критиковани) предизборни програми ово двоје кандидата. Својевремено један од најмлађих градоначелника париског предграђа Неји, Саркози је у више наврата био министар: буџета (1993–1995), комуникација (1995), економије (2004) и полиције (од 2004. до марта 2007), а окосница његовог предизборног програма је смањење такси за четири одсто, стварање министарства за имиграције и национални идентитет, као и смањење администрације.

Сеголен Роајал је члан парламента још од 1988. и у три наврата је била министар: за животну средину (1992–1993), за образовање (1997–2000) и за породицу (2000–2002), а у кампањи је обећала да плата неће бити мања од 1.500 евра, као и кампове за младе преступнике и још доста погодности за породицу.

Енергичан, гладан медијске пажње и са очајничком жељом да уђе у Јелисејску палату, Саркози изазива подозрење и због ставова које често мења.

"Пун је контрадикторности", каже за њега Филип Риде, биограф, тврдећи да људе плаши његов темперамент. Прошлог месеца је младима у Паризу цитирао Мартина Лутера Кинга, поручујући им да је сан о братству и правди променио Америку, "па зашто не би помогао и Француској", а одмах после тога најавио оснивање министарства за имиграције и национални идентитет ако победи.

Европска унија му пружа подршку, али страхује од његовог национализма, преноси "Ројтерс". Као син имиграната (отац Мађар, мајка грчко-јеврејске крви), Саркози најбоље схвата да имигранти морају да се интегришу у француско друштво, али је такође свестан да имиграција мора да буде контролисана, потврђује и његов политички саветник Патрик Деведијан, наглашавајући да "није лако затворити врата досељеницима, а да кућа не експлодира".

Сеголен Роајал је, према речима Никол Башаран, аналитичарке из Института за политичке студије, "одлично стартовала – лепа жена која обећава и на коју би људи били поносни". Уз то, истраживања показују да Французима више није страна идеја да имају жену за председницу (почетком 2006. њих 94 одсто сматрало је да је жена способна за ову функцију). Али напади на Роајалову, према речима Никол Башаран, уследили су због њене некомпетентности, док ју је јак его посвађао са два саветника и, бар за сада, није јој дозволио да се с неким удружи.

"Ја сам жена и мајка четворо деце. Чврсто стојим на земљи и практична сам особа. Ја сам слободна жена", изјавила је недавно на почетку званичне кампање, али се тада већ увелико вукла за њом, као реп, сопствена несмотрена изјава да Француска има само једну нуклеарну подморницу (а има их седам).

Како ће Французи усмерити свој револт и шта они стварно желе, показаће сутра – гласањем.