Црноморски прстен из Београда

Евроазијска путна повезивања новог века почињу из Београда, најавио је јуче у главном граду Србије Еврипидис Стилијанидис, помоћник грчког министра за иностране послове, задужен за економску дипломатију.

"Стратешки, 7500 километара дуги Црноморски путни прстен почиње у Београду, и правцем преко Солуна и Александрополиса, прелази у Бугарску опасујући Црно море. Саобраћајно повезивање земаља Црноморског региона – који због енергетског богатства, бележи најбржу привредну стопу раста на свету, после југоисточне Азије – јесте историјска прилика за подстицај развоју. У тој мрежи развоја глобалних коридора мешовитог саобраћаја, Грчка је, након трогодишњег кашњења, спремна да почне финансирање изградње крака европског Коридора 10 од Грделичке клисуре до граничног прелаза Прешево", нагласио је јуче Стилијанидис на међународном брифингу, након министарског састанка Организације за црноморску сарадњу у Београду.

Јужни крак Коридора 10 од Грделичке клисуре до Солуна, и 680 километара дуги пут "Егнатија" од грчке луке Игуменица до границе са Турском, по оцени Стилијанидиса, две су директне споне Србије, БЈРМ и Албаније са Црноморским путним прстеном, и даље са "Путем свиле" који ће у будућности повезати Стари континент са тржиштем Далеког истока.

За оживљавање застале изградње деонице Коридора 10 од Грделичке клисуре до Прешева, влада Костаса Караманлиса је већ депоновала 12 милиона евра на рачуну грчке амбасаде у Београду, још 20 милиона  спремљено је у Атини: остатак од обећаних 100 милиона евра биће обезбеђен у наредне четири године. Србија ће иначе у изградњи те деонице учествовати средствима из Националног инвестиционог програма.

"Србија је на потезу", сматра Еврипидис Стилијанидис, предочавајући да је Грчка у четвртак понудила званичном Београду техничку помоћ компаније Егнатија АЕ из Солуна око припреме тендерске документације за извођача деонице Грделичка клисура – Прешево. Ако Србија позитивно одговори на ову понуду, одобрена средства биће пласирана: у следећа три месеца може се очекивати и конкурс за извођача радова те секције Коридора 10, изјавио је Стилијанидис.

Модернизација тешке друмске деонице од Лесковца до границе са БЈРМ је, иначе, једна од носећих ставки "Хеленик плана за економску реконструкцију Балкана" у који је званична Атина усмерила око 550 милиона евра – од чега за пројекте у Србији око 250 милиона евра. "Предложили смо Србији овом приликом да делегира националног представника у управни одбор Хеленик плана. Инвестициона сарадња са Србијом је један од највиших привредних приоритета владе у Атини", истакао је Еврипидис Стилијанидис.

Све уноснија сарадња грчко-српског бизниса ускоро излази на нови терен: у послове речне привреде. "Грчка је одавно јако заинтересована да се укључи у рад Дунавског савеза. Разговарао сам већ са грчким бродовласницима о могућим новим пословима на Дунаву, у Србији...", открио је на крају разговора са медијима Еврипидис Стилијанидис.