Папа: Свестан сам тежине своје одлуке

ВАТИКАН – Папа Бенедикт XVI рекао је, у првом обраћању јавности пошто је најавио повлачење са те функције, да је свестан тежине своје одлуке, али и тога да му понестаје духовна и физичка снага.

''Одлуку да се повучем донео сам због добробити цркве”, рекао је одлазећи папа у сусрету са верницима у дворани за аудијенцију у Ватикану. Он је рекао и да је уверен да ће римокатоличка црква имати подршку Бога и верника упркос свим њеним потешкоћама, пренео је Ројтерс.

У једном од последњих појављивања у јавности пре него што се 28. фебруара повуче са те функције, папа Бенедикт XVI је навео и да је уверен да ће га црква подржати својим молитвама, као и да ће Исус Христ наставити да је води.

Од многобројних верника, који су га поздравили дугим овацијама и поздравима, папа је затражио да се моле за „папу и цркву”.

Они су папино обраћање више пута прекидали аплаузима, а многи од присутних су имали сузе у очима, преноси АП.

„Хвала вам на љубави и молитвама којима ме пратите. Молите се за мене, за цркву и за будућег папу”, рекао је папа на редовном седмичном пријему верника у Ватикану.

Како наводи АФП, 85. годишњи папа деловао је уморно док је махао руком приликом уласка у дворану.

Папа ће у 17 часова да предводи мису и обред пепељења у базилици Светог Петра у Ватикану, уместо у римским базиликама светога Анселма и свете Сабине на римском брежуљку Авентино, где се очекује учешће великог броја верника.

То ће уједно бити и његова последња миса док још обавља папску функцију.

Папа је у понедељак кардиналима у Ватикану најавио да се повлачи и то је образложио речима да „више нема снаге да настави”.

Портапорл Ватикана Федерико Ломбарди, саопштио је да ће се папа Бенедикт XVI опростити од верника 27. фебруара, дан пре званичног ступања оставке на снагу.

Ломбарди је рекао новинарима да ће папа одржати „завршну аудијенцију” 27. фебруара на Тргу светог Петра, у Риму, а да се очекује да нови папа буде изабран пре Ускрса, 31. марта.

Црквени поглавари ће изабрати новог папу на такозваној кардиналској конклави, пошто папа званично напусти положај.

Ватикан је јуче први пут званично објавио да 85-годишњи поглавар Римокатоличке цркве има пејсмејкер - који му је уграђен „пре извесног времена” - и у којем је батерија замењена пре три месеца.

Папа Бенедикт XVI ће бити први папа који је поднео оставку од 1415. године, када је папа Гргур XII поднео оставку како би се разрешиле несугласице око управљања црквом, која сада има око милијарду и две стотине милиона верника широм света.

Ломбарди: Конклава може почети од 15. марта

ВАТИКАН – Конклава која треба да изабере новог папу, моћи ће да почне с радом између 15. и 20. марта, јављају данас агенције.

„Конклава не може почети пре 15. марта. Можемо да планирамо да почне 15, 16, 17, 18. или 19. марта”, рекао је портпарол Ватикана Федерико Ломбарди на конференцији за новинаре у Ватикану.

Папа Бенедикт XVI поднеће оставку 28. фебруара у 20 часова и тада почиње период „празне столице” (sede vacante). Према процедури, конклава може бити сазвана 15 до 20 дана од дана папиног повлачења.

Међутим, „одлука о датуму је у надлежности кардинала” који ће се окупити у Ватикану дан након повлачења папе, додао је Ломбарди.

Међу кандидатима за новог папу су кардинал Питер Турксон (64) из Гане, потом 68-годишњи кардинал из Канаде Марк Уле, 80-годишњи кардинал Франсис Аринзе из Нигерије као и Италијан Анђело Скала. Из Латинске Америке као потенцијални кандидати помињу се Одило Серер из Бразила и Леонардо Сандри, Аргентинац италијанског порекла.

Конклава се одржава у Сикстинској капели. Кардинали који могу да гласају, они старости до 80 година, у Ватикану полажу заклетву о тајности.

Тренутно има 118 кардинала до 80 година од којих је 67 њих именовао управо Бенедикт XVI. Четворица од њих, међутим, напуниће 80 година пре краја марта. У зависности од датума конклаве, њима ће бити дозвољено да гласају или ће им то право бити ускраћено.

Сваки крштени католик може бити изабран за папу. На то место, ипак, од 1378. били су бирани само кардинали.

Свако јутро и свако вече одржава се круг гласања у Сикстинској капели, а за избор новог поглавара потребна је двотрећинска већина.

Гласачки листићи се спаљују после сваког круга гласања. Црни дим из димњака Сикстинске капеле поручује посматрачима да папа није изабран, бели - да су кардинали изабрали новог поглавара. Избор новог папе потврђује и звоњава.

Када папа буде изабран, он потврђује да ли прихвата одлуку и саопштава које име жели да узме. Када се то заврши, он облачи папску одору коју кројачи спремају уочи конклаве у више величина, седа на папски престо у Сикстинској капели где му остали кардинали одају почаст.

Новоизабрани папа појављује се затим пред верницима на балкону Цркве светог Петра, пошто је претходно најављен речима „Хабемус папам!” (Имамо папу!).

Сикстинска капела названа је по папи Сиксту Четвртом чији је понтификат трајао од 1471. до 1484. и који је капелу саградио. Папа Јулије Други (1503-1513) наручио је 1508. од младог скулптора Микеланђела Буонаротија да ослика таваницу капеле, тражећи небески свод са звездама.

Уметник је посао почео исте године, потом променио папину замисао и своју замисао завршио четири године касније, сликајући на таваници призоре Стварања света који се, уз призоре Страшног суда, на зиду иза олтара капеле сматрају једним од највећих ремек дела светске уметности.