Трговци могу да сакрију произвођача

Ко производи храну приватних робних марки трговаца, која се због кризе све више купује, ускоро вероватно нећемо знати. Нов закон о трговини који је прошле недеље ступио на снагу омогућава трговинским ланцима да на такве артикле ставе само своје име, а не и назив фирме која је производ направила. Тиме би потрошачи могли да остану без драгоцене информације о томе из чијих погона на полице стижу овакви артикли.

То конкретно значи да би на паковању неког производа „премије” или „к плуса” уместо имена фабрика писали само – „Делез Србија” или „Идеа”.

Због чега је та промена унета у закон и да ли су трговци и произвођачи заправо креирали измене тог прописа? Јавна је тајна да производе трговачких марки праве готово непознати, мали произвођачи, али исто тако и они највећи који у истим тим ланцима продају и своје, скупље артикле.

У Министарству унутрашње и спољне трговине кажу да је реч о прилагођавању европским прописима и о директиви којавећ важи у Европској унији, а која предвиђа „да на декларацији треба да пише назив и седиште онога који робу производи, пакује или ставља у промет, а регистрован је у датој земљи”.

– Увођењем ове измене, у складу са законодавством и праксом која постоји на развијеним европским тржиштима, под произвођачем ће се подразумевати свако ко израђује производ или се у том својству представља стављањем на производ свог пословног имена, имена или назива, жига или друге препознатљиве ознаке – рекли су.

У одбрану овог прописа, у министарству кажу и да уколико трговац одлучи да стави своје име на декларацију производа уместо назива произвођача, он тиме преузима и све друге обавезе из Закона о општој безбедности производа, Закона о безбедности хране, Закона о здравственој исправности предмета опште употребе и свих других сродних прописа.

– На овај начин држава може и даље да обавља контролу, а елемент успешности контроле је, свакако, следивост. У сваком тренутку се мора знати ко је за шта одговоран и уколико роба није безбедна, ко је одговоран за повлачење са тржишта – наводи Жељко Ракић, начелник Одељења за трговину у овом министарству.

Главно питање које се сада поставља је да ли ће овдашњи трговци искористити могућност коју им измењен Закон о трговини пружа, односно да ли ће избрисати имена произвођача са производа своје марке.

Редакција „Потрошача” упутила је то питање „Делезу”, „Меркатору” и „Идеи” (три највећа трговца у Србији). О овој теми једино су желели да говоре у „Делезу”. Како су нам рекли, измене у декларисању артикала производа приватне робне марке представљају „значајан корак у осавремењавању домаћих закона, пре свега јер се на овај начин први пут у домаћем закону званично представљају приватне робне марке”.

– Измене у декларисању које доноси закон олакшавају производњу и промет робе, те се омогућава шири избор квалитетних производа у понуди. Као и увек до сада, планирамо да послујемо у складу са свим његовим одредбама – наводе у „Делезу”. Из тога се може закључити да ће овај ланац искористити могућност која му је пружена.

Да се на овај начин отклања препрека за даљи развој производа трговачке марке у Србији, сматрају и у Министарству трговине. Поставља се, међутим, питање какав интерес има држава да трговци развијају своје робне марке и зар то није питање пословне стратегије ланаца, а не посао Министарства трговине.

– Производњаових производа је веома значајна шанса за мање произвођаче који нису способни да са сопственим производима конкуришу код снажних малопродајних ланаца. Осим тога, на овај начин ће бити отклоњене и баријере за улазак на наше тржиште интернационалних малопродајних трговинских ланаца који у свом асортиману имају значајну заступљеност производа са њиховом трговинском марком, а пре свега долазак дисконтних ланаца, попут „Лидла” који такве производе често обележавају само својим именом, без навођења имена произвођача – каже Ракић.

 -----------------------------------------------------------------

Трговачке марке и до 20 одсто промета

Један од одговора српских трговаца и произвођача на кризу била је трговачка (приватна) робна марка. Извештаји показују да удео робе са потписом трговаца у промету вртоглаво расте, а прогнозе су да ће се та тенденција наставити.

Према подацима, крајем прошле године, у највећим трговинским ланцима у нашој земљи, учешће приватне робне марке у укупном промету прешло је 15 одсто, док понегде достиже и 20 одсто. А да купци у Србији све више познате марке замењују производима са логом трговина најбоље се може видети током викенда у хипермаркетима. Рафови на којима су изложени ови производи готово су испражњени, јер им је цена и до 20 одсто нижа од брендираних из исте категорије. Количине „ових производа на које смо навикли непрестано су у порасту. Од основних намирница (брашна, уља, меса, јаја…) па до сенфа, инстант супа, кафе, чајева, зачина, сокова, папирних марамица, пелена, тоалет папира… све што може да се замисли трговци су већ „направили”.

----------------------------------------------------------

Петар Богосављевић, Београдски покрет потрошача

Утицај трговинских ланаца очигледан

„Овакве измене закона нису у складу са Правилником о декларисању упакованих производа. Док се у Европи и свету иде на доношење закона о декларацијама јер је уочено да пружају изузетно важне информације купцу, код нас се иде на штету потрошача”, истиче Петар Богосављевић, председник Београдског покрета потрошача. Он наглашава да није прихватљиво да се ускраћују подаци о произвођачу, тим пре што се у последње време полемише о генетски модификованој храни.

– Постављате са правом овакво питање. Апсурдно је да купујемо нешто што не знамо ко је направио. Ко је одговоран за такву робу и ко ће и по ком принципу то утврђивати уколико се догоде инциденти – пита Богосављевић додајући да је евидентан утицај великих трговинских ланаца на креирање оваквих прописа.