Trgovci mogu da sakriju proizvođača

Ko proizvodi hranu privatnih robnih marki trgovaca, koja se zbog krize sve više kupuje, uskoro verovatno nećemo znati. Nov zakon o trgovini koji je prošle nedelje stupio na snagu omogućava trgovinskim lancima da na takve artikle stave samo svoje ime, a ne i naziv firme koja je proizvod napravila. Time bi potrošači mogli da ostanu bez dragocene informacije o tome iz čijih pogona na police stižu ovakvi artikli.

To konkretno znači da bi na pakovanju nekog proizvoda „premije” ili „k plusa” umesto imena fabrika pisali samo – „Delez Srbija” ili „Idea”.

Zbog čega je ta promena uneta u zakon i da li su trgovci i proizvođači zapravo kreirali izmene tog propisa? Javna je tajna da proizvode trgovačkih marki prave gotovo nepoznati, mali proizvođači, ali isto tako i oni najveći koji u istim tim lancima prodaju i svoje, skuplje artikle.

U Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine kažu da je reč o prilagođavanju evropskim propisima i o direktivi kojaveć važi u Evropskoj uniji, a koja predviđa „da na deklaraciji treba da piše naziv i sedište onoga koji robu proizvodi, pakuje ili stavlja u promet, a registrovan je u datoj zemlji”.

– Uvođenjem ove izmene, u skladu sa zakonodavstvom i praksom koja postoji na razvijenim evropskim tržištima, pod proizvođačem će se podrazumevati svako ko izrađuje proizvod ili se u tom svojstvu predstavlja stavljanjem na proizvod svog poslovnog imena, imena ili naziva, žiga ili druge prepoznatljive oznake – rekli su.

U odbranu ovog propisa, u ministarstvu kažu i da ukoliko trgovac odluči da stavi svoje ime na deklaraciju proizvoda umesto naziva proizvođača, on time preuzima i sve druge obaveze iz Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, Zakona o bezbednosti hrane, Zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe i svih drugih srodnih propisa.

– Na ovaj način država može i dalje da obavlja kontrolu, a element uspešnosti kontrole je, svakako, sledivost. U svakom trenutku se mora znati ko je za šta odgovoran i ukoliko roba nije bezbedna, ko je odgovoran za povlačenje sa tržišta – navodi Željko Rakić, načelnik Odeljenja za trgovinu u ovom ministarstvu.

Glavno pitanje koje se sada postavlja je da li će ovdašnji trgovci iskoristiti mogućnost koju im izmenjen Zakon o trgovini pruža, odnosno da li će izbrisati imena proizvođača sa proizvoda svoje marke.

Redakcija „Potrošača” uputila je to pitanje „Delezu”, „Merkatoru” i „Idei” (tri najveća trgovca u Srbiji). O ovoj temi jedino su želeli da govore u „Delezu”. Kako su nam rekli, izmene u deklarisanju artikala proizvoda privatne robne marke predstavljaju „značajan korak u osavremenjavanju domaćih zakona, pre svega jer se na ovaj način prvi put u domaćem zakonu zvanično predstavljaju privatne robne marke”.

– Izmene u deklarisanju koje donosi zakon olakšavaju proizvodnju i promet robe, te se omogućava širi izbor kvalitetnih proizvoda u ponudi. Kao i uvek do sada, planiramo da poslujemo u skladu sa svim njegovim odredbama – navode u „Delezu”. Iz toga se može zaključiti da će ovaj lanac iskoristiti mogućnost koja mu je pružena.

Da se na ovaj način otklanja prepreka za dalji razvoj proizvoda trgovačke marke u Srbiji, smatraju i u Ministarstvu trgovine. Postavlja se, međutim, pitanje kakav interes ima država da trgovci razvijaju svoje robne marke i zar to nije pitanje poslovne strategije lanaca, a ne posao Ministarstva trgovine.

– Proizvodnjaovih proizvoda je veoma značajna šansa za manje proizvođače koji nisu sposobni da sa sopstvenim proizvodima konkurišu kod snažnih maloprodajnih lanaca. Osim toga, na ovaj način će biti otklonjene i barijere za ulazak na naše tržište internacionalnih maloprodajnih trgovinskih lanaca koji u svom asortimanu imaju značajnu zastupljenost proizvoda sa njihovom trgovinskom markom, a pre svega dolazak diskontnih lanaca, poput „Lidla” koji takve proizvode često obeležavaju samo svojim imenom, bez navođenja imena proizvođača – kaže Rakić.

 -----------------------------------------------------------------

Trgovačke marke i do 20 odsto prometa

Jedan od odgovora srpskih trgovaca i proizvođača na krizu bila je trgovačka (privatna) robna marka. Izveštaji pokazuju da udeo robe sa potpisom trgovaca u prometu vrtoglavo raste, a prognoze su da će se ta tendencija nastaviti.

Prema podacima, krajem prošle godine, u najvećim trgovinskim lancima u našoj zemlji, učešće privatne robne marke u ukupnom prometu prešlo je 15 odsto, dok ponegde dostiže i 20 odsto. A da kupci u Srbiji sve više poznate marke zamenjuju proizvodima sa logom trgovina najbolje se može videti tokom vikenda u hipermarketima. Rafovi na kojima su izloženi ovi proizvodi gotovo su ispražnjeni, jer im je cena i do 20 odsto niža od brendiranih iz iste kategorije. Količine „ovih proizvoda na koje smo navikli neprestano su u porastu. Od osnovnih namirnica (brašna, ulja, mesa, jaja…) pa do senfa, instant supa, kafe, čajeva, začina, sokova, papirnih maramica, pelena, toalet papira… sve što može da se zamisli trgovci su već „napravili”.

----------------------------------------------------------

Petar Bogosavljević, Beogradski pokret potrošača

Uticaj trgovinskih lanaca očigledan

„Ovakve izmene zakona nisu u skladu sa Pravilnikom o deklarisanju upakovanih proizvoda. Dok se u Evropi i svetu ide na donošenje zakona o deklaracijama jer je uočeno da pružaju izuzetno važne informacije kupcu, kod nas se ide na štetu potrošača”, ističe Petar Bogosavljević, predsednik Beogradskog pokreta potrošača. On naglašava da nije prihvatljivo da se uskraćuju podaci o proizvođaču, tim pre što se u poslednje vreme polemiše o genetski modifikovanoj hrani.

– Postavljate sa pravom ovakvo pitanje. Apsurdno je da kupujemo nešto što ne znamo ko je napravio. Ko je odgovoran za takvu robu i ko će i po kom principu to utvrđivati ukoliko se dogode incidenti – pita Bogosavljević dodajući da je evidentan uticaj velikih trgovinskih lanaca na kreiranje ovakvih propisa.