Повратак правог Обаме

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Барак Обама није разочарао, поготово не оне који су га још у новембру 2008. лансирали у епицентар америчке (и светске) политике, верујући његовој пароли о „смелости наде” и уздајући се да је баш он прави лидер који ће најбогатију нацију на планети учинити и друштвом веће социјалне правде.

У једносатном говору о „стању нације” који је, испуњавајући своју уставну обавезу, одржао пред оба дома Конгреса, а посредством ТВ камера и пред целом Америком, Обама је изнео амбициозан програм за свој други мандат, чија су окосница мере да „средња класа постане снажнији мотор економског развоја”, али и предложивши конкретан потез за побољшање положаја најсиромашнијих: повећање минималне сатнице са садашњих 7,25 долара на девет.

Црвена нит беседе која је, иако читана са „телепромтера”, два стаклена панела дискретно постављена са леве и десене стране говорнице, уверљиво потврдила његов говорнички дар, била је међутим порука Конгресу да две партије заступљене тамо треба да превазилазе своје идеолошке разлике и „раде за многе, а не само неколицину”.

Говор је почео подсећањем на оно што је на истом месту пре пола века изговорио председник Џон Кенеди: „Устав нас не чини ривалима за власт, него партнерима за прогрес.”

Цео догађај – чињеница да су у истој просторији били председник, потпредседник, сви чланови Конгреса, судије Врховног суда, војни врх, као и протоколарна кореографија – показао је да су ритуали важни и у демократији, као доказ поштовања институција које су трајне, док су они који их оличавају пролазни.

Иначе, због поменуте концентрације америчке елите, такође по старом правилу, за „не дај боже” код куће је остао један члан Обамине владе: овога пута то је запало министру енергије Стивену Чоу.

Занимљиво је да је као централни медијски догађај Обамино обраћање нацији имало и конкуренцију: до пред сам излазак председника за говорницу, телевизије су преносиле драматичну потеру за одбеглим полицајцем који је у Калифорнији у протеклих дана неколико убио четворо људи, међу којима и двојицу колега, а која се завршила његовом погибијом у једној запаљеној шумској викендици. ТВ мреже су једва дочекале да Обама заврши, да би се одмах пребациле на ту тему, мада је потом дебата о догађају у Конгресу настављена до касних послепоноћних сати.

Општа је оцена да је Обама наставио своје позиционирање лево од центра најављено у инаугурационом говору 21. јануара, али овога пута са најавом конкретних мера. Велику пажњу у том погледу је привукао његов став да иако буџетски дефицит, који је главна тема политичке сцене, мора да буде део дневног реда, он само по себи „није економски план”, што ће рећи да за њега није и врхунски приоритет.

Уместо тога, он је најавио нови пакет економских стимуланса, као што је на пример програм обнове инфраструктуре, а конкретно реконструкцију око 70.000 мостова, што би коштало 50 милијарди долара.

„Сваког дана себи као нација морамо да постављамо три питања”, поручио је Обама. „Како да привучемо више послова на своје обале? Како да нашим људима омогућимо да стекну вештине за те послове и како да обезбедимо да се вредним радом обезбеђује пристојан живот.”

Прихватио је ипак неопходност „скромних реформи” стечених социјалних права намењених старијим Американцима, чији ће трошкови у будућности због демографских трендова значајно расти. У говору је поменуо и климатске промене, чији су доказ овде учесталији урагани, све теже суше и пустошни пожари.

„Ако Конгрес у овој области не уради ништа, учинићу то ја”, рекао је, мислећи при томе на могућност коју има као председник, да неке проблеме решава уредбама.

Републиканци су одмах одбацили његов програм – учинио је то Марко Рубио, млади сенатор кубанског порекла са Флориде, који је нова звезда конзервативаца. Све је то, рекао је он, „велика влада”. Републиканци остају привржени својој догми „што државе мање, то боље”; универзални лек за све, по њима, јесу приватно предузетништво и иницијатива приватног сектора, практично политика коју је популарном учинио председник Роналд Реган током осамдесетих.

Обама нема много времена да свој програм оствари: председници у другом мандату на располагању имају највише 21 месец од полагања друге заклетве, после чега се сва политичка пажња посвећује конгресним међуизборима (новембар 2014) и новој председничкој трци која почиње чак и две године пре изборног дана (новембар 2016).

Његов тренутни рејтинг је релативно висок – 52 одсто – што му даје самопоуздање да су, у комбинацији са изборном победом, његови адути јачи од противничких. Да ли ће то бити довољно да опозиција која контролише доњи, представнички дом, у Конгресу мало попусти, није међутим извесно.

-------------------------------------------------------------------

Из Авганистана се враћа још 34.000 војника

Вашингтон – Барак Обама је најавио и почетак завршног повлачења америчких војника из Авганистана: до краја ове године кући ће се вратити 34.000 „наших храбрих момака и девојака”, а преостале 32.000 до краја 2014.