Банке потопиле бродоградилиште

Зрењанин – Бродоградилиште „Бегеј” је банкротирало. Донедавно то нико није могао да замисли. У време највеће кризе, блокада, несташице девиза оно је све своје производе извозило и то баш на Запад. Пропаст фирме прате коментари да њој није било спаса, јер у рецесији ником није стало до нових бродова пошто ни они постојећи немају шта да превозе. С друге стране, радници кажу да је бродоградилиште гурнуто у банкрот и да тако није морало бити.

Привредни суд у Зрењанину је банкрот прогласио на предлог Војвођанске банке и фирме „Бегеј холдинг”, највећих поверилаца. На рочишту су се банкроту успротивили бивши радници бродоградилишта и мали акционари, њих педесетак. Одлука о банкроту је донета након извештаја о финансијском стању у овом предузећу. Након обелодањивања банкрота бивши радници су изјавили да ће тражити од надлежних органа да преиспитају приватизацију фирме и да се темељно истраже потраживања највећих поверилаца, јер су, по њима, сумњива, и надувана. Они су такође истакли да су у сарадњи са стручњацима сачинили план реорганизације који може да опорави фирму.

Приватизација бродоградилишта основаног 1947. започела је 1991. по ондашњим законима и тада су радници купили 33,33 одсто капитала, а већински део од 67,67 процената је укњижен у државну својину. Када су нам уведене санкције појавили су се проблеми финансирања производње па је предузеће било присиљено да узима кредите код Војвођанске банке – Нови Сад, главне филијале Зрењанин.

– Кредити су били контролисани и водило се рачуна да се не узме више новца него што може да се врати, каже тадашњи директор „Бегеја”, а онда и представник малих акционара, Милан Вишњић. Он истиче да су са пословањем банке настали проблеми 1996. „када је она своје губитке почела да пребацује на привреду”. – Од августа 1997, када је дуг био 109 милиона динара, за пола године попео се на преко 927 милиона динара. По тадашњој пословној политици банке „Бегеј”је морао да за 30 процената од вредности сваког кредита купи акције Војвођанске банке. Све акције бродоградилишта у банци су нестале без трага.

Убрзо, већ у фебруару 1998. бродоградилиште улази у стечај, а тада је оно у залихама имало 30 милиона немачких марака што је било много вредније од дуговања. За ондашње прилике „Бегеј” из стечаја излази брзо, за мање од годину дана. Сви повериоци су пристали да им се за две године исплати 60 одсто од дуговања. Дакле сва потраживања су им умањена за 40 одсто, осим Војвођанској банци.

Она ће касније уступити та потраживања холандској фирми „К Дамен” за 8,8 милиона евра од којих ће, наводно, наплатити тек 600.000. Холанђани тим путем постају и власници 96,41 капитала „Бегеја”, а потпуно су заобиђена мишљења малих акционара, као сувласника предузећа. Међутим и фирма „К Дамен” је у Холандији ушла у стечај па је и ликвидирана, а у ликвидациону масу је ушао и зрењанински „Бегеј”. Тако је бродоградилиште припало фирми „Merkurius Internacional BV”, такође холандској.

Милан Вишњић и мали акционари кажу да њих никада нико није питао за касније силне статусне промене предузећа, за издавање имовине у закуп разним фирмама којим се тешко улазило у траг. – По закону о приватизацији приватизовано је свега 3,5 одсто имовине бродоградилишта. Основно је питање хоће ли се након распродаје имовине из банкрота, на доковима „Бегеја” икад више појавити бродови?