Затвор за негирање геноцида

Јавно опраштање, негирање или тривијализовање геноцида, злочина против човечности и ратних злочина када се спроводи на начин који би вероватно подстакао насиље или мржњу према некој групи или њеном припаднику    постало је кривично дело у свим земљама Европске уније. Како преноси лондонски "Гардијан", пре два дана у Луксембургу министри правде 27 земаља чланица ЕУ потписали су Директиву о расизму и ксенофобији која за ово кривично дело предвиђа казну затвора од једне до три године. Према писању "Гардијана" договор је постигнут уз компромис који треба да успостави равнотежу између слободе изражавања и оштрог става према антисемитизму и осталим облицима расизма и предрасуда.

У Директиви се не помиње негирање холокауста, али она иде корак даље јер ће под удар закона доћи свако ко доведе у питање званичну квалификацију недавних сукоба у Африци и на Балкану. То је за Србију посебно важно, јер је Међународни суд правде у Хагу пресудом у спору БиХ против Србије злочин у Сребреници дефинисао као геноцид. То би практично значило да би у затвору могли да заврше сви они који поричу или изразе сумњу у размере или карактер злочина у Сребренци.

И у Србији већ је било захтева да се кажњавају они који негирају овај злочин. Либерално-демократска партија Чедомира Јовановића спрема се да предложи републичком парламенту Декларацију у којој би Србија "кроз свој правни систем и поступање државних органа јасно осудила сваки покушај релативизације злочина почињених у наше име током рата у БиХ, а нарочито на подручју заштићене енклаве Сребреница, као и да кроз правни систем осуди порицање геноцида у Сребреници".

Председница Хелсиншког одбора за људска права Соња Бисерко тврди да је кривично санкционисање негирања или релативизације геноцида обавеза Србије по пресуди МСП.

"Такви закони постоје и у другим земљама. То је једини начин да се у Србији прихвате неке чињенице. Такав закон је потребан јер овде нема никакве моралне осетљивости и емпатије за оно што се дешавало у Сребреници. Нажалост овде се све под принудом дешава па и прихватање неких чињеница и истина о ономе што се догађало у блиској прошлости", каже Бисерко.

Нови закон ЕУ већ је наишао на оспоравања и противљења бораца за људска права и слободу изражавања широм Европе. Британски блогери, како пише "Дејли телеграф", кажу да ће овај драконски закон значити крај слободе говора јер им се забрањују коментари на интернету "формулисани тако да могу да подстакну насиље или мржњу".

И у Србији је било оштрих реакција на предлог ЛДП-а и неких невладиних организација да се законски забрани изражавање сумње у квалификацију Међународног суда правде да се у Сребреници десио геноцид.

Како је у изјави за "Политику" рекао Милош Јовановић, истраживач-сарадник Института за међународну политику и привреду у Београду, прихватање оваквог предлога било би уплитање законодавне власти у писање историје. Он сматра да би требало историчарима оставити науку и да то није дужност законодавца. "Када би био донет закон којим би се кривично одговарало за порицање и релативизовање геноцида, био бих доведен у ситуацију да као научник не смем да износим своје научне ставове што се коси са слободом мишљења и изражавања. Ми не можемо да расправљамо да ли је било злочина у Сребреници – било је, али да ли је то злочин геноцида то и те како треба да буде подвргнуто стручној расправи", сматра Јовановић.

Амерички професор права са Универзитета у Питсбургу Роберт Хејдн сматра да је геноцид политичко, а не чињенично питање и да је самим тим отворено за свако оспоравање. Он сматра да постоји сличност између захтева да се криминализује свака "релативизација" злочина са бившим вербалним деликтом из некадашњег социјалистичког права.

Немачка, Француска, Белгија, Аустрија, Шпанија и још неколико источноевропских земаља већ имају законе који забрањују негирање холокауста. Ови закони ће и даље важити. Међутим, Британија, Ирска и нордијске земље опирале су се, како пише "Гардијан", оваквом закону да се не би угрожавала научна или уметничка слобода (осим ако се изричито не распирује верска мржња).

У Директиви се, иначе, не помиње масовно убијање Јермена у Турској 1915. године мада Јермени инсистирају да би тај злочин требало квалификовати као геноцид. Турска, кандидат за чланство у ЕУ, јасно је ставила до знања да би се томе снажно успротивила.