Ко је Николићу украо идентитет

Смедеревац Јован Николић (61), осећа се као да се налази у зони сумрака. Унекој, за њега, паралелној стварности, онје директор једног од највећих шпедитера у Србији,београдског „Траншпед логистика”, руководи фирмом која је у 2010. години забележила пословни приход од 241 милион динара, а један од најбољих његових послова јесте пословање са „Србијагасом” за којишпедитује опрему намењену складишту гаса у Банатском Двору.

У реалности, Јован Николић је незапослени бравар који је после 37 година рада у смедеревском „Желвозу”, проглашен технолошким вишком. Живи у стану од 47 квадрата са супругом Ковиљком, домаћицом, а месечно прима 14.000 динара од Националне службе за запошљавање. Само трошкови за стан износе му 12.000 динара.

Јован Николић је заправо жртва крађе идентитета, све чешће појаве у Србији. Неко је узео, тачније, украо, Николићеве податке из личне карте– име, презиме, адресу, место рођења и матични број – и направио толико веродостојну копију да Николић сматра да је то учињеноуз помоћ појединаца из полиције. Чак је и регистарски број личне карте идентичан. Једина разлика је у томе штоје преварант ставио другу фотографију, највероватније своју, а и печат на личној карти је из београдске полиције, а не из смедеревске где је оригинални документ издат. Траг „преваре” не може сам да утврди. Тражи помоћ, збуњен је.

Да ствар буде јаснија, ово није такозвана пилићарска превара, у којој се неко задужује код мобилних оператера за 1.000 динара или чини саобраћајни прекршај, како се то обично дешава при крађи идентитета у Србији, што свакако ствара проблеме жртви преваре. Ово је заправо „висока” превара, у којој се преплићу држава, затим политичари, тајкуни и „безбедњаци”, а све то прате вишемилионски сумњиви послови. Поврх свега, у средишту преваре налази се жртва, човек који једва саставља крај са крајем, а на чију ће се грбачу, ни кривом ни дужном, како ствари стоје, све свалити.

Кренимо редом. По подацима из Агенције за за привредне регистре, тај Јован Николић, из Карађорђеве улице у Смедереву, отпуштени бравар „Желвоза”, власник је чак две фирме – „Новолине” и „Траншпед логистик”. Предузеће „Новолине” има уписан новчани капитал од 38 милиона динара, док „Траншпед логистик” има 404.000 динара новчаног и 34 милиона динара неновчаног капитала, у стварима.

Да је јунак неког новог Кафкиног „Процеса”, открио је почетком октобра прошле године, када је из Царинарнице Зрењанин на његову кућну адресу стигло решење о пресуди да се налази у царинском прекршају и да би требало да плати казну од 10.000 динара. У пресуди је писало да је он као руководилац „Траншпед логистика” окривљен заједно са Душаном Бајатовићем, директором „Србијагаса”, и извесним Миодрагом Радоњићем, руководиоцему фирми „Траншпед новолине”, због царинског прекршаја око увоза пет монитора, вредних 13.848 евра.

У разговору за „Политику” онтврди да никада није био на царини, а камоли преносио неку робу преко ње.

–Бајатовића знам са телевизије, у Зрењанину мислим да никад нисам био, док сам у Београду последњи пут боравио пре неколико година кад сам оперисао плућа – прича Николић за наш лист.

На гомили 13.848 евра колико износи вредност робе за Банатски Двор, такође никада није видео. Казна од 10.000 динара, колико је обавезан да плати, за њега је потпуно енорман издатак.

Као послушни грађанин ове земље који је у суд ушао само једном у свом животу, одлучио је да напише жалбу на такву пресуду. Сам, јер нема новцаза адвоката, написао је да нема никакве везе са поменутим фирмама и да је о свему обавестио полицију. Међутим, да апсурд буде већи, његова жалба је одбијена, јер је била „неблаговремена”. Прекршајни суд у Зрењанину и председавајући већа судија Јелена Гатарић, није узела у разматрање то што је човек жртва крађе идентитета, већ је строго пресудила да Николић уплати 10.000 динара због прекршаја.

Јован Николић је онда одлучио и решио да провери о чему је заправо реч. Чија је он жртва?

–Отишао сам са сином Сашом у Београд да у Агенцији за привредне регистре (АПР) проверим грешку и да је исправим. Испоставило се да по њима то није грешка и да сам ја власник и директор предузећа – „Новолине ДОО Београд”. У АПР-у су ми дали копије докумената које су преваранти предали кад су оверавали трансакцију. И то је све. Нису хтели да исправе ништа. Иако знају да сам жртва преваре, јер сам им дао доказе за то, нису хтели да промене податке – прича Јован Николић за „Политику”.

Отишао је Николић и у локалну полицију да пријави да нема везе са наведеним предузећима. Међутим, наишао је на такозвану шетњу. У полицији Смедерева рекли су му да иде за Београд, јер се тамо налази фирма чији је наводно власник, док су му у београдској полицији, рекли да иде за Смедерево, јер је тамо пријављен и тамо живи. Нико заправо није ни узео у разматрање његов случај. Инспектори полиције су га саветовали да промени личну карту што је он и учинио, а један од њих је казао да се одазива на рочишта у судовима који га позову и да се тамо правда и објашњава.

–Немам новца за шетање и правдање, ионако сам потрошио доста док сам се шетао по Београду да пријавим полицији и видим шта се дешава у АПР-у. Отишао сам и до тог „Траншпеда” чији сам наводно директор, али нисам смео да уђем унутра. Ко зна да ли бих изашао – прича Николић.

----------------------------------------------

Шабић обећао помоћ

Родољуб Шабић, повереник за заштиту података о личности, обећао је јуче новинару „Политике” да ће помоћи Јовану Николићу, чим му жртва крађе идентитета достави податке о целом случају. Шабић је нагласио да ово није први такав случај са којима се сусрео у свом досадашњем раду.

----------------------------------------------

Директор без сопственог знања

Фирма „Новолине” основана је 17. новембра 2003. године, а Јован Николић је „за директора именован” у августу 2012. године. Друга фирма чији је наводно власник незапослени бравар из Смедерева, „Траншпед логистик” регистрована је у АПР-у 13. априла 2007. године, док је Николић на челно место „постављен” почетком септембра прошле године. Није још познато кад је направљена лажна лична карта на име жртве преваре, јер се у њој наводи само датум издавања оригиналног документа – 19. децембар 2002. године.

----------------------------------------------

Не познају власника

Јуче смо посетили фирму „Траншпед” у самом центру Београда – у Улици краља Петра 45. Тамо нам је речено да је „Траншпед логистик” измештен из регуларног „Траншпеда” и продат приватном лицу. Кад смо упитали, да ли знају Јована Николић, рекли су нам да је управо он купио „Траншпед логистик”, али да га не познају, нити знају како изгледа. Такође, кад смо позвали број телефона који се наводи на сајту „Траншпед логистика”, речено нам је да су они измештени и да не знају где се налази.

Ова фирма, чији је власник лажни Јован Николић, рекламира се на интернету као „фирма која има 50 година искуства у пословима шпедиције”.