Купци више не верују држави

„Да би у Србији било више независних анализа хране, неопходно је да се направи фонд за безбедност производа, који би се пунио новцем из наплаћених казни неодговорним трговцима и произвођачима. Ту причу форсирамо годинама, али држава никада за то није имала слуха”, каже за „Политику” Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије (НОПС).

– Потрошачке организације би потом могле да конкуришу за средства из тог фонда и онда би саме могле да обављају анализе прехрамбених производа. Сада постоји могућност да нас неко оптужи да нам неки произвођач плаћа анализе и да је због тога заштићен, а истина је да на основу неких других пројеката настојимо да дођемо до пара за испитивања које радимо. Јер нису организације потрошача ту да штампају флајере, већ да раде независна испитивања квалитета робe и услуга на тржишту – сматра Паповић.

Према његовим речима, огроман проблем је то што се Закон о безбедности хране не спроводи и не поштује како би требало.

– Ми у Србији још немамо национални савет за безбедност хране, иако је предвиђен Законом о безбедности хране који је усвојен још 2009. године. Ту треба да се постави питање одговорности, односно питање зашто тог тела још нема и зашто се закон не спроводи. За то су одговорни сви министри пољопривреде од 2009. године – наводи Паповић додајући да самим тим ни надгледање није добро. Он каже да би подразумевао да када неко, на основу сарадње са институтима и лабораторијама, процени да за неке производе постоји опасност да буду контаминирани, та информација треба одмах да се пренесе и ураде потребне анализе.

– Сада неко на основу не знамо којих информација доноси одлуку да треба да се узима око 150 узорака месечно. У јануару је 4.970 различитих производа прешло границу Србије, а према званичним подацима, од тога је свега 166 ишло на анализе – истиче он.

На питање да ли је проблем у томе што су анализе скупе и да ли има довољно лабораторија у Србији које би радиле анализе, саговорник одговара да за анализе нису потребне велике суме новца и да испитивање афлатоксина кошта неколико хиљада динара по узорку.

– Проблем нису лабораторије, има их четрдесетак. Већи су проблем стандарди, па се тако код нас и даље намирнице испитују на присуство нечега што је забрањено већ 10–15 година и резултати су увек, наравно, негативни. Али се никада не испитују на нешто ново, на неке пестициде који се сада користе у производњи – каже он.

Паповић је сагласан и да прети велика криза квалитета хране и да није једино проблем питање здравствене исправности производа.

– Далеко смо од стандарда када је квалитет производа у питању. Сада слушамо о подметању коњског меса уместо говеђег у Европи, па се поставља питање када је последњи пут у Србији урађена анализа квалитета сухомеснатих производа. Не исправности, већ квалитета, односно колико је меса у њима и којег је порекла – рекао је Паповић.

Његов закључак је да грађани, када је безбедност хране у питању, не верују довољно држави. Зашто је то тако?

– Како да верују када наша држава само каже повукли смо толико и толико тона меса из малопродаје. Али никада не наведу од којег су то месо узели и који трговац је кажњен. Осим тога, шта год да се пронађе у земљама региона, наши одмах кажу како тога нема у Србији. Тако је било и са афлатоксинима у млеку. Чим су прошлог петка стигле информације из Хрватске, надлежни су рекли да тога код нас нема. После недељу дана су променили изјаву и рекли да, ипак, има сумњивих узорака. Озбиљна држава се тако не понаша. Не постоји јавност – закључује Паповић.