Тумбање ракета

Амерички пројектили "за одбрану Европе" још су у магацину, а из орбите, из које вреба опасност тобожњег напада на континент, долећу срећом само "шатл-дипломати", усредсређени на покушај САД да успокоје Русију. Тон њеног отпора "америчком наоружавању Европе" достигао је крешендо. Москва је минулих дана саопштила да се "осећа превареном". Додала је томе да "географија распореда америчке противракетне одбране (ПРО) у Европи не оставља сумњу да су главни циљеви руске и кинеске нуклеарне снаге". И обећала је сопствени војни одговор на амерички изазов.

То, последње, није сасвим доречено. Ипак, поменуто је усавршавање руског ракетног арсенала, како би било теже погодити га. Речено је да ће се већи број најтежих ракета подићи на мобилне рампе. Коначно,  флота нуклеарних подморница са интерконтиненталним пројектилима помериће се под лед Северног пола. Тамо се њена позиција теже може открити.

Истовремено, у срцу Европе у Калињинграду, освануће руско ракетно оружје. Амерички ПРО силоси у Пољској и другде, најлакше би се одатле узели на нишан. Згодно је.

Да ли је све ово још једно "збогом" новонађеном спокојству Европе?  Да ли је почело презиђивање недавно срушеног зида у Европи?

Чини се да није. Није потребно журити с паником.

Све то, набројано тумбање руских ракета с положаја на положај, планирано је још пре сензације са америчком ПРО. Оно више има везе с рутинским маневром у распореду руског арсенала претње катаклизмом нуклеарне одмазде, него с неким хитно наложеним "одговором".

Али, ако се већ помиње, то сигурно није узалуд, јер набрајање одбрамбених појединости у контексту великог политичког спора Москве са Америком има смисла. Њиме се потенцира значај настале политичке кризе, која прети и даље стабилним односима Вашингтона и Москве. Та криза није због ПВО ракета. ПВО ракете су симбол нечег другог –  а то се пак своди на "де факто" оспоравање Москви права да, после слома СССР-а, задржи и даље зону свог неприкосновеног утицаја у делу Европе, објашњеног безбедношћу Русије.

Део "зоне" су и бивши колонизовани совјетски сателити расформираног Варшавског уговора, сада чланови НАТО. Није се очекивало (у време распада Варшавског уговора) да ће "архитекта униполарног поретка" унети у новоослобођени простор своје оружје, не обративши пажњу на потребу да пре тога седне за сто – и о својим евентуалним намерама прво постигне договор с Русијом.

Преговори и евентуални договор подразумевали би да је хладни рат престао. Дакле, заслугом обе стране. Чин без преговора изражава супротно, заснива се на подразумевању САД да је хладни рат добијен, после чега поредак гради победник. Из фиоке се дакле извлачи став Регана и госпође Тачер, после периода ћутања о стању ствари, уз подразумевање да се оно зна.

Сада је реч о судару накнадно афирмисане визије о "мултиполарности", читај – и зонама ексклузивних интереса појединих полова, и хегемоно инспирисаног америчког понашања, заснованог на "праву победника" да такву ексклузивност не призна. У том смислу, САД не полажу право да политички, економски и војнички буду само у Источној Европи, већ такође и на Јужном Кавказу и у (совјетској) централној Азији.

Тешко је према томе очекивати напредак у "преговорима о ПРО", јер напретку у "договору о ПРО" треба да претходи споразум о нечем што није ПРО. Потребно је пронаћи начин да Руси прихвате ствари, а да бар јавно не изгубе битку за мултиполарност и зоне њихових сопствених интереса.

Вашингтон, којем није до рушења мостова, али такође ни до одустајања од војних планова, шаље у понедељак у Москву Роберта Гејтса, америчког секретара за одбрану.

Гејтс је гост Анатолија Сердјукова, руског министра одбране. Ипак, очекује се да ће се Гејтс срести и разговарати с председником Путином, којем ће можда развити по столу америчке "ПРО планове за Европу". Настојаће да докаже да противракетни пројектили нису опасност за руски арсенал нуклеарне одмазде. Изнеће свакојаке податке којима се потврђује таква теза. Понудиће Русима потпун увид у радове и америчке инсталације. И, као круна, понудиће Москви руку сарадње – да се и Русија укључи у развој заједничког европског или руско-европског штита.

Међутим, без обзира на то што високе америчке посете Русији тек предстоје, јер ово је само почетак "мисије објашњавања", резултат је неизвестан. Путина не занимају својства пројектила. Кремљ жели "да буде питан" о Пољској и Чешкој, а такав захтев није у програму "промоције ракета".