Оставка преговарача

Изненадна одлука Леона Којена да поднесе оставку на функцију саветника председника Србије и да најави и оставку на место координатора у државном преговарачком тиму за Космет јер је тек из интервјуа аустријског канцелара сазнао да спољнополитички тим председника Србије води разговоре о Космету о којима није обавештен, подигла је, почетком минуле седмице, жестоку температуру – не само у Тадићевом кабинету, већ и у влади Србије, па, онда, и у јавности. Температуру, мање због тога што Којен напушта председника, знатно више због његове намере да оде из тима у којем је, у тандему са Слободаном Самарџићем, здушно бранио ставове Србије. Стога су – и из Тадићевог кабинета и из владе Србије – стигле исте, изузетно похвалне оцене његовог рада. Из владе је, штавише, јасно поручено да он треба да остане у тиму.

Хоће ли? Тон сличан оном у образложењу које је дао пре неколико дана – а у којем има више резигнације, а мање жучи – осећао се још у једној његовој оставци, коју је поднео пре 15 година, на чланство у ДЕПОС-у. Залажући се да опозиција под тадашњим условима не улази у изборну трку, ДЕПОС-у је пожелео успех на изборима, наводећи само да од изворних циљева и почетних амбиција тог покрета није остало много. 

Којен је, иначе, једна од најмаркантнијих личности опозиционе сцене с почетка деведесетих година. У политику је ушао са девизом да "интелектуалац у невремену историје не може да ћути". Којен је био један од оснивача Демократског форума, а нешто касније и Српског одбора за одбрану права и слобода. Био је учесник готово свих акција "удружене српске опозиције" и у том окружењу, приметили су посматрачи, често се од осталих опозиционара разликовао по настојањима да своја политичка уверења увек подробно објасни.

Којен је, иначе, дипломирао филозофију, 1970, у Београду, 1978. године докторирао у Оксфорду, а седам година касније изабран је за професора на Филолошком факултету у Београду. Године 1997. забележено је да је ретко када једна књига у тако стручној области као што је српска версификација доживела такве похвале као што је Којенова "Судије о српском стиху". Четири године касније његова "Антологија српске лирике  1900–1914" окарактерисана као прекретничка. Од 1998. до 2001. године био је гостујући професор филозофије на Вилијамс колеџу у САД.

Крајем 2004. године обелодањено је да је Којен један од четворице нових саветника председника Србије, а годину дана касније постао је један од двојице координатора државног тима.

На новинарско питање како коментарише критике да су он и Самарџић "превише тврди" преговарачи, објаснио је, прошле године: –Неком се с правом може замерити да је превише тврд преговарач ако одбацује разложан компромис који му је понуђен, а нема много основа да се нада нечем бољем. Ми се ниједног тренутка на бечким преговорима нисмо нашли у тој ситуацији, и то једноставно зато што ни Албанци ни међународни посредници нигде нису понудили стварни компромис.