Славили Оливера Јевтић и Џон Малуни

Победници 20. "Београдског Банка интеза маратона" Џон Малуни и Оливера Јевтић заиста имају разлог за задовољство иако нису успели да надмаше рекорде београдске маратонске стазе и иако, због, тога нису изборили максималне премије.
Малуни је са 1:27 минута поправио свој лични рекорд (2:13,17), који је поставио прошле године у Београду када је заузео четврто место, забележио прву велику маратонску победу и освојио 9.000 евра. Уз то, то је други резултат постигнут на београдској стази у ових 20 година...

Оливера Јевтић је после четири тријумфа у полумаратону свој 11. маратон у каријери посветила Београђанима и Београду и само због њих и уз њихову подршку стигла је до циља. Освојила је 5.000 евра за победу, премију од 2.500 евра "Делта ђенерали осигурања" за најбољи домаћи резултат у историји београдског маратона и 140.000 за титулу првака Србије.

– Када сам трчала поред Храма Светог Саве рекла сам себи. Ако стигнем ђива до циља део награде приложићу за завршетак храма и при томе остајем, – рекла је Оливера Јевтић пошто су искушења у којима се нашла завршена.

Стари проблеми са припојем мишића десне ноге, који су се вратили пре десетак дана због хладног времена, били су јачи но што је очекивала када је са великим оптимизмом стартовала у трци на 42.195 метара...

Од петог километра почели су проблеми наше рекордерке, активирани спустом низ Немањину улицу. Прву вест о томе донео је Виктор Сејлер, фоторепортер Њујоршког тркачког клуба који је тај део трке пратио на мотору.

- Оливера има проблема са десном ногом...

Вест смо проверили код тренера Славка Кузмановића, који је био у возилу са "семафором" који је маратонкама показивао резултат.

– Имала је Оливера проблема, али сада је ухватила корак. Цела група добро иде.

У групи били су њени клупски другови из ужичке Младости Стаменић, Вукајловић и Миловановић, задужени да је у првој половини стазе чувају од ветра и помажу у одржавању темпа, Кенијац Саина који је то требало да чини у другом делу трке, а ту се нашао и двоструки државни првак у маратону Горан Чегар, нешто касније и Сретен Нинковић...

И све до контролне станице на 30. километру, када су Чегар и Нинковић одустали, а Миловановић и Вукајловић посустајали Оливера Јевтић је имала шансу да надмаши рекорд стазе који од 2001. држи Румунка Помаку са 2:29,44...

Тада се и ћудљиво време још једном променило. У Новом Београду дигао се ветар и наша рекордерка је поново прошепала. Али није одустала. Пред толиким хиљадама гледалаца који су изашли уз стазу да је бодре није могла то да учини...

У циљ је ушла после 2:35,46 часа, што је њен далеко најслабији резултат, на лицу јој се видело да је бол који је осећала током трке био несносан.

Десетак минута касније била је поново насмејана. Срећна. Преживела је. Победила. Одужила се свима који су је подржавали.

– Ово је била најтежа Оливерина трка у животу. Само пре две недеље размишљали смо, јер је спремнија него икад, не само о рекорду стазе већ и о државном рекорду, а онда су дошли већ познати проблеми и – да трка није била у Београду – сигурно је да не би ни стартовала, - рекао је Славко Кузмановић, уз наду да је напори којима се изложила неће одвојити од тренинга за Светско првенство у Осаки овог августа...

Друго и треће место у женској конкуренцији освојиле су Рускиње Оксана Кузминчева и Јелена Кожевникова, које нису успеле ни у једном тренутку да угрозе победницу, а поред Оливере Јевтић честитке заслужују и њени "зечеви", Никола Стаменић И Данијел Вукајловић.

И они су понети подршком публике одлучили да трче до краја, мада никада досад нису трчали пун маратон и – Стаменић је постао првак Србије, а Вукајловић вицешампион...

– Још не могу да дођем себи, да схватим шта се десило. Никада досад нисам доживео такву подршку публике, - рекао је првак Србије у маратону Никола Стаменић, ученик Драгише Кузмановића...

Београдску публику хвалили су и победник мушке трке Џон Малуни и његови земљаци, другопласирани Николас Челимо, који је са 2:11,56 поставио трећи резултат свих времена на београдској стази, и трећепласирани Џон Кјоко који је као и Малуни и Челимо поставио лични рекорд...

– Београд је диван. Људи, публика... Невероватно, – рекао је шампион 20. "Београдског Банка интеза маратона".

Ж. Баљкас

-----------------------------------------------------------

Јевтић: "Стала бих да није публике"

Оливера Јевтић, четворострука победница полумаратона и промотор Београдског маратона пред две године, ни овог пута није разочарала љубитеље атлетике у нашем главном граду. Иако је видно храмала током већег дела трке по њеном завршетку није скидала осмех са лица.

- Морам да кажем да сам пресрећна. Данас сам пре свега победила саму себе. Трпела сам неподошљиве болове од самог почетка. Пре 15 дана сам трчала одлично пробну трку на 30 км и она ми је улила наду да могу да оборим не само рекорд Београдског маратона већ и сопствени државни рекорд. Четири недеље сам провела у Кенији где ме је одлично послужило време. Било је топло што ми је погодовало и никада до сада нисам била тако добро "утренирана". Међутим, када сам се вратила дочекало ме је хладно време које је утицало на крвну слику и ту повреду припојног мишића коју вучем. На 21. километру имала сам време 1:15 и тада сам помислила да уколико убрзам можда ипак могу и до рекорда, али бол није пролазио. Све време сам размишљала да одустанем и сигурно бих то урадила да сам трчала негде у иностранству. Ипак публика ме је натерала да издржим и бодрила ме да наставим, - рекла је наша најбоља спортисткиња у 2006.

Повреда, према првим дијагнозама, на срећу није теже природе и према њеним речима уз праву терапију биће врло брзо санирана.

- Да сам била фит сигурно бих оборила рекорд, -каже Јевтићева. - Стаза је заиста изузетна. Многи су ми говорила да је тешка трчати у Београду, јер ја нисам познавала праву трасу, пошто сам до сада трчала само полумаратон. Али Београд има много лакшу па и бржу стазу од Ротердама. Кренула сам ритмом 3:30 по километру и уз помоћ клупских другова бих исгурно дошла до рекорда.

Да ли ће наша најбоља атлетичарка напасти рекорд наредне године још увек се не зна, јер наредна година је олимпијска и врхунски маратонци се углавном фокусирају на трку у Пекингу.

- Ове године сигурно нећу више трчати маратоне, јер морам да се одморим за Пекинг. До краја сезоне трчаћу краће дистанце, јер прави маратонац не сме само да се ослони на трке на 42 километра

У мушкој конкуренцији водила се борба између ученика и вероватно наследника два велика шампиона Космаса Ндетија (Џон Малуни) и Пола Тергата (Николас Челимо). Малуни је у финишу ипак био бољи, а на конференцији за новинаре се појавио заједно са својим ментором.

- Чим сам почео трка био сам уверен да ћу победити. Космас Ндети и ја смо се одлично припремили за ову трку. Мој учитељ је троструки победник "Бостонског маратона" и код нас влада уверење да ћеш постати шампион ако те припрема шампион. Трчим маратон трећи пут у животу и опет сам усепо да поправим лични рекорд, - рекао је победник 20. "Београдског Банка интеза маратона".

Иако је стигао други Николас Челимо је, можда, показао више од победника.

За разлику од Малунија његов тренер и светски рекордер у маратону Пол Тергат је био долако. У Лондону је, где га данас очекује старт на "Лондонском маратону". Упркос томе што није имао подршку тренера овај млади Кенијац, који још није напунио 18 година, показао је да ће у будућности бити велики тркач, а за тријумф му је недостајало само мало искуства у финишу.

- Код моста (Бранков) био сам уверен да ћу бити први, -изјавио је Челимо. - Међутим, узбрдица пред последњи километар (Кнеза Милоша) ме је нагло успорила. Дозволио сам Малунију да ме стигне и до 200 метара пред циљ трчали смо заједно. Нажалост изгубио сам у последњим метрима. Али, време је предамном и веома сам задовољан.

В. Недељковић

-----------------------------------------------------------

Резултати 20. "Београдског Банка интеза маратона"

Маратон, мушкарци: 1. Џон Малуни (Кенија) 2:11,53, 2. Николас Челимо (Кенија) 2:11,56, 3. Џон Кјоко (Кенија) 2:13,30, 4. Андреа Самбу (Танзанија) 2:14,52, 5. Андреа Силвини (Танзанија) 2:14,56, 6. Вилсон Чепквони (Кенија) 2:14,59, 7. Аркадијус Сова (Пољска) 2:15,09, 8. Џон Черутич (Кенија) 2:17,23, 9. Адам Драцински (Пољска) 2:17,24, 10. Никсон Ругут (Кенија) 2:19,54 итд.

Маратон, жене: 1. Оливера Јевтић (Србија) 2:35,46, 2. Оксана Кузминчева (Русија) 2:37,41, 3. Јелена Кожевникова (Русија) 2:38,14, 4. Карина Перес (Мексико) 2:40,36, 5. Катрина Дус Лене (Данска) 2:48,08, 6. Венера Самросова (Русија) 2:50,25, Ирина Панковска (Русија) 2:59,42, 8. Лина Чирчир (Кенија) 3:00,27, итд.

Полумаратон, мушкарци: 1. Ђуро Коџо (БИХ) 1:06,37, 2. Драган Пандуревић (Србија) 1:14,53, 3. Синиша Марчетић (БиХ) 1:15,26, 4. Анђелко Ристичевић (Србија) 1:15,59, 5. Ибрахим Рамић (БиХ) 1:17,07, 6. Веселин Петрушић (Србија) 1:18,24, 7. Милош Кесић (Србија) 1:18,37, 8. Рихард Хенгл (Словенија) 1:19,06, 9. Владимир Живковић (Србија) 1:19,39, 10. Иван Стојановић (Србија) 1:20,07 итд.

Полумаратон, жене: 1. Олга Кимајо (Кенија) 1:15,26, 2. Ана Суботић (Србија) 1:16,05, 3. Матејка Шуштаршич (Словенија) 1:23,58, 4. Далиборка Давидовић (Србија) 1:31,25, 5. Ксенија Бодловић (Србија) 1:33,10 итд.

Првенство Србије у маратону, мушкарци: 1. Никола Стаменић (Младост) 2:34,05, 2. Данијел Вукајловић (Младост) 2:36,52, 3. Рамиз Таипи (Комета) 2:37,40.

Првенство Србије у маратону, жене: 1.Оливера Јевтић (Србија) 2:35,46, 2. Стојанка Сокол (Ахилес) 3:28,40, 3. Зорица Антић (Металац) 4:20,39.