Најлепша рокенрол песма

Ако сте се било када упитали која је најбоља рокенрол песма свих времена, прави одговор, можда, има Стивен Томас Ерливајн, један од уредника интернет портала „Сва музика” (allmusic.com). По њему то је композиција „Залазак сунца над Ватерлоом” (Waterloo Sunset) британског бенда „Кинкс”. Укратко, Ерливајн је ово дело гитаристе и главног аутора групе Реја Дејвиса окарактерисао као – „најлепшу композицију рокенрол ере”.

А прича која се провлачи кроз „Ватерло” стари је и већ одавно отрцани клише: заљубљени млади пар (Тери и Џули), залазак сунца, река као симбол пролазности… Створити у таквим оквирима нешто што ће понети епитет „најбољег”, заиста изискује мајсторство. Али у то време (друга половина шездесетих година) рокенрол је тек био на трагу да постане музика 20. века, и његови аутори нису бирали из чега ће да црпу инспирацију и на који начин ће да изразе оно што осећају.

Чим је издата (1967), песма је подстакла различита тумачења. Једно од најчешћих је било да је посвећена тадашњим звездама британског филма глумици Џули Кристи (Џули) и њеном партнеру Тересу Стампу (Тери), звездама тадашњег хит филма „Далеко од разуздане гомиле”, Међутим, како је у аутобиографији објаснио аутор Дејвис, он је у глави имао слику своје сестре и њеног момка који су се тих дана спремали да емигрирају из Велике Британије и животну срећу потраже у неком другом делу света.

У сваком случају, према Дејвисовим речима, „Залазак сунца над Ватерлоом” је за њега био велики корак напред, зато што је успео да комерцијалну компоненту хит композиције подреди свом изразито личном наративном стилу. Снимање „Ватерлоа” трајало је десет сати. Тражио се нови тон гитаре, како би звучни утисак био што усклађенији са причом. „За тренутак смо успоставили нови тренд”, хвалио се касније Рејов брат, гитариста Дејв Дејвис.

„Кинксе” су у оригиналној постави сачињавали: Реј и Дејв Дејвис, Пит Квајф и Мик Ејвори. Име групе тешко је преводиво, али могло би да сугерише на енглеску реч: „kink”, што значи – тешкоћа, проблем...

По свим мерилима, уз „Битлсе” и „Ролингстонсе”, спадају у врх британске рок музике. Своје место у историји рокенрола, сем изузетним песмама и иновативним приступом свирци, заслужили су и директним утицајем на појаву панка. Њихове композиције попут: „Стварно си ме обузела” или „Цео дан и целу ноћ”, уз песме, такође чувене, групе „Ху”, утицале су на музички израз бендова попут „Рамонс” и осталих из панк екипе.

„Залазак сунца над Ватерлоом” оставила је дубок утисак једнако на рок публику (доспела је у врх листа најслушанијих), као и на оне који су задужени да о њеној поруци и квалитету кажу и озбиљније речи. Радио станице у британској престоници су је прогласиле за „најлепшу песму о Лондону”, а неки су је назвали и „химном Лондона”. Пит Таунзенд из групе „Ху” прогласио ју је за „ремек-дело”, док музички новинар Роберт Крајстгау чак сматра да је то „најлепша песма испевана на енглеском језику”.

А заљубљени пар – Тери и Џули – ушао је у композиције и других аутора: од Боба Гелдофа до Џона Веслија Хардинга. Гелдоф је у својој визији отишао корак даље и опевао, неколико година касније, већ захлађене односе између ово двоје. Доспели су чак и на велико платно у „Француском филму”, а сам Реј Дејвис је сматрао да њихова прича заслужује наставак и 1985. је издао албум под називом: „Повратак Ватерлоу”.

----------------------------------------------

Залазак сунца над Ватерлоом

Стара прљава реко, мораш ли тако да се ваљаш

Док одлазиш у ноћ

Људи су ужурбани, а мени се врти у глави

Светла таксија толико блеште

Али мени нико није потребан

Док год гледам залазак сунца над Ватерлоом

Као да сам у рају

Свакога дана посматрам свет са свог прозора

Вече је хладњикаво

А залазак сунца предиван

Тери и Џули се виђају на станици Ватерло

Сваког петка увече

Али ја сам ленштина, не волим да лутам

Увече остајем код куће

Али, не плашим се

Докле год гледам у залазак сунца над Ватерлоом

Ја сам у рају

Милиони људи роје се као мушице око станице Ватерло

Али Тери и Џули прелазе на другу страну реке

Где се осећају безбедно и пријатно

Ни њима нико није потребан

Докле год уживају у заласку сунца над Ватерлоом

Они су у рају

Залазак сунца над Ватерлоом је предиван