Петак, 12.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Захтев Београда мисији СБ

Захтев Београда мисији СБ
Санда Рашковић Ивић

Шеф мисије Србије при УН, амбасадор Павле Јевремовић, пренео је јуче Савету безбедности захтев Владе Србије и министра спољних послова да мисија Савета безбедности посети српске енклаве на Косову и Метохији и да у покрајини остане онолико дуго колико то буде потребно да стекне реалну представу да ли су примењене одредбе важеће резолуције 1244 Савета безбедности УН о демократским стандардима за Србе и друге неалбанце.
Како је наведено у саопштењу из Министарства спољних послова Србије, амбасадору Јевремовићу је, такође, речено да пренесе Савету безбедности како овај захтев Владе Србије подржава и министар спољних послова Русије Сергеј Лавров, као шеф дипломатије сталне чланице Савета безбедности, на чији захтев мисија и одлази у посету Београду и Приштини.

Иначе, председница Координационог центра за Косово и Метохију Санда Рашковић- Ивић изјавила је јуче да постоје незваничне потврде да ће мисија Савета безбедности Уједињених нација продужити боравак на Космету за још један дан и да ће обићи неке српске енклаве и манастире.

"Постоје незваничне повратне информације да ће посета амбасадора мисија Савета безбедности УН бити продужена за још један дан", казала је Рашковићева Танјугу и додала да ће мисија сама одабрати шта ће обићи, а да је српска страна ту да јој помогне.

Рашковићева је казала да би било неопходно да се мисија Савета безбедности УН заиста увери каква је ситуација на терену и како изгледају српске енклаве ограђене бодљикавом жицом .

Према њеним речима, неопходно је и да се увере како изгледају села у којима ништа није остало и места попут Житиња у која Срби безуспешно покушавају да се врате, јер у разговорима са представницима УНМИК-а тако нешто не могу да сазнају.

"То се не може видети из УНМИК-ове канцеларије, ни из приштинског парламнта, као ни из кабинета премијера и председника Косова и Метохије. То може да се види само ако се загази друмовима покрајине и оде ван тих просторија", рекла је Рашковићева.

Она је указала да Београд очекује да посета Мисије Савета безбедности неће имати канцеларијски карактер.

"Понудили смо да се обиђу српске енклаве и поједини манастири, да се обавезно разговара са људима у северној Косовској Митровици, да се обиђе север Косова и различите енклаве јужно од Ибра", рекла је Рашковићева.

Она је додала да српска страна "није специфицирала које би то биле енклаве, јер има више места на Косову које би Мисија могла да обиђе и да се увери да се Резолуција 1244 не спроводи, да се не испуњавају стандарди, да нема повратка прогнаних, да нема обнове кућа и да нема владавине права и слободе кретања".

"Без обзира што сам уверена да ће се и УНМИК и албанска страна трудити да ситуацију покажу ружичастом и бољом него што јесте, неко би требало да буде злонамеран и једнострано оријентисан да не види и да пренебрегне све оно што је очигледно на Косову и Метохији, а тиче се живота Срба и других неалбанаца", казала је Рашковићева.

О циљу мисије Савета безбедности УН јуче је изјаву дао белгијски амбасадор у УН Јохан Вербеке, који ће како је раније најављено предводити 15. члану делегацију.

Циљ мисије Савета безбедности УН, која ће следеће недеље посетити Београд и Приштину, јесте прикупљање информација са терена о примени и испуњености стандарда на Косову и Метохији, изјавио је Јохан Вербеке.

Он је још додао да план посете још није прецизиран.

"2007. година је веома важна за Косово. Имајући у виду да је Марти Ахтисари представио свој предлог за статус (Косова), Савет безбедности је одлучио да својим чланицама омогући да добију информације о ситуацији на терену", изјавио је шеф белгијске канцеларије у Приштини Вим Петерс, преноси "Зери".

Лист "Зери", који излази у Приштини на албанском језику, наводи да је, после неколико недеља дилеме око мандата мисије, Савет безбедности донео одлуку да петнаесточлана делегација по повратку поднесе извештај том телу УН.

Према најавама, мисија би у Београду 25. и 26. априла требало да се састане са највишим српским званичницима, укључујући председника и премијера Србије, Бориса Тадића и Војислава Коштуницу, а 27. и 28. априла да посети Приштину.

Председник Владе Србије оценио је веома значајним најављени долазак мисије Савета безбедности "као први и важан корак у отпочињању новог преговарачког процеса" о Косову и Метохији. Према премијеровим речима, власти у Београду интензивно се припремају за долазак мисије у веома тесној сарадњи са Русијом, која је и покренула иницијативу о упућивању мисије.

Београд као и Срби на Косову очекују од мисије СБ УН – поред разговора са званичницима – обилазак терена, а пре свега средина у којима су Срби изоловани и "препуштени сами себи". На тај начин је једино могуће да се провери да ли се примењује резолуција 1244 Савета безбедности.

Амбасадор Велике Британије у Србији Стивен Вордсворт изјавио је иначе јуче агенцији Танјуг да ће мисија Савета безбедности УН идуће недеље поред Београда и Приштине посетити Косовску Митровицу и "још нека подручја на Косову". "Колико знам, у Њујорку су се договорили да делегација посети Косовску Митровицу и можда још нека места", рекао је Вордсворт оценивши да представници Савета безбедности "треба да виде главна проблематична подручја".

Амбасадор САД у Београду Мајкл Полт, међутим, у изјави за Танјуг, није директно одговорио на питање да ли се слаже са оценом да мисија Савета безбедности УН не сме да се ограничи само на посете Београду и Приштини, већ треба да укључи обилазак српских енклава, како би из прве руке стекла увид у стање на терену. "На програму посете делегације Савета безбедности се пажљиво ради у Њујорку", рекао је Полт.

Како су Танјугу најавили дипломатски извори у Бечу, мисија би у аустријској престоници требало да се састане 28. априла са изаслаником УН Мартијем Ахтисаријем.

Т. В.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.