Уче за занимања која нико не тражи

Према најновијим подацима просветних власти, у Србији је од 307 образованих профила активно 267. То значи да у школама и даље постоји око 40 профила за које се сваке године расписује конкурс, али се за упис пријави један или два ученика. С друге стране, постоје и они профили који уписују много ђака који су веома атрактивни за будуће средњошколце, попут економских техничара, али за које нема посла.

Како ускладити оно што привреда тражи, а ђаци желе, зачарано је коло из којег деценијама покушавају да изађу просветне власти.

– У овом тренутку можемо рећи да имамо 40 профила које неће нико да упише, јер нису атрактивни. Ми знамо да су они пасивни, али не можемо одмах да их угасимо, јер не знамо, на пример, да ли ће негде затребати рудар у подземној експлоатацији. Велике разлике су и од средине до средине, па је у једној школи попуњен смер техничар за заштиту животне средине, а у другој школи се пријави за упис само један ђак – каже за наш лист помоћник министра просвете др Зоран Костић, који је на челу Сектора за школске управе, стручно-педагошки надзор и средње образовање и васпитање.

Зато су, објашњава даље, направљена секторска већа, која треба да сагледају непотребне профиле и да предложе шта је то што треба да уђе у план па да се ти неактивни профили замене атрактивним.

Костић каже да се приликом планирања уписа укључују сви социјални партнери, попут Националне службе за запошљавање (НСЗ), Удружења послодаваца, локалне самоуправе, гранских синдиката...

– Они кажу, на пример, потребан нам је трговац и ми дозволимо упис 30 ђака, а пријави се четворо. Или кажу – потребан је полагач облога или машинбравар, а пријави се за упис само двоје. Ево, када се погледа списак, имамо много профила у којима се пријавио само по један ђак: цвећар, вртлар, машински техничар за компјутерско конструисање, пекар... – наводи наш саговорник.

Он истиче да просветне власти увек скрећу пажњу када школа направи неку погрешну процену и у том случају не дозвољавају да се отвори нешто ново.

– Када кренемо на терен, имамо сву ту документацију и лепо им кажемо: прошле године сте тражили 20 техничара за заштиту животне средине, а пријавио се један. Немојте то опет да тражите. Или, зашто тражите економске техничаре када имате 300 на бироу? Одговор који добијамо је: боље писмен на бироу, него неписмен, да увек постоји могућност да се запосле код приватника или да наставе даље школовање – каже Костић.

У школама у којима се налазе неактивни профили према проценама министарства, ипак тврде да интересовања има и да се увек рачуна на могућност да привреда „проради”.

– Интересовање ђака је сваке године велико, ми примамо 30 рударских техничара и 60 руковалаца механизацијом у површинској експлоатацији и увек се попуне клупе у првом кругу – каже Радослав Сретковић, директор Техничке школе „Колубара” у Лазаревцу.

На наше питање шта се догађа после школовања, директор признаје да млади чекају на посао, пуно је радника у „Колубари”, али да су ђаци приликом уписа свесни и да велики број старијих одлази у пензију, тако да се надају радној књижици.

Према подацима Националне службе за запошљавање, на бироу су са трећим степеном стручне спреме најбројнији продавци (15.160), аутомеханичари (13.670), продавци робе свакодневне потрошње (11.272) бравари (9.425), металостругари (8.679) и кројачи и конфекционари (6.702). Када је реч о четвртом степену стручне спреме, на посао чека највише економских техничара – 23.070, па матураната гимназије (17.364) и машинских (10.970), пољопривредних (8.318), хемијско-технолошких (5.557) и прехрамбених техничара (5.342).

Током претходне две године, најмање потреба послодаваца било је и за занимања која се могу сврстати у групу старих заната који полако изумиру, попут јорганџија, кишобранџија, абаџија, помоћник колара и колар, ужар, пресвлакач дугмади, бижутер, бачвар, бунарџија, котлар-казанџија, сновач, сарач ћилимар, а у ову групу НСЗ сврстава и дактилографе.