Сведок под псеудонимом

Они су ту да сведоцима пруже неопходну помоћ, да га упознају са процедуром која га очекује по уласку у суд, распоредом седења у судници, правилима понашања и редоследом питања која ће му бити постављана. Са њима не разговарају о садржини исказа који ће дати пред судским већем, нити о детаљима предмета. Сведоцима дају практичне савете и подршку ако су узнемирени или уплашени. Они су припадници Службе за помоћ и подршку сведоцима и оштећенима Одељења за ратне злочине Окружног суда у Београду.

– Припадници службе на дан давања исказа, сведока дочекују на улазу у зграду у Устаничкој улици и помажу му око процедуре уласка – објашњава за "Политику" Ивана Рамић, портпарол Окружног суда у Београду. – Сведока потом смештају у просторију која је предвиђена за ову намену, нуде га кафом и соком и проводе са њим време до уласка у судницу. У овим просторијама налазе се часописи, сведоцима је дозвољено пушење па чак и гледање телевизијског програма. Када председник већа позове сведока у судницу, службеник га прати до суднице. По завршеном давању исказа припадник Службе га чека испред суднице и прати до излаза или просторије за сведоке. Службеник се сведоку увек захваљује на издвојеном времену и уложеном труду за долазак у суд.

Служба за помоћ и подршку сведоцима почела је са радом у јуну прошле године на иницијативу Окружног суда у Београду. Формирана је у оквиру пилот-пројекта уз донацију Министарства правде САД, преко Канцеларије сталног правног саветника Амбасаде САД у Београду. Донација је, према речима Рамићеве, обухватала средства за опремање просторије за сведоке и логистику.

– Просторије службе налазе се у згради суда – наводи Рамићева. – Средства за функционисање службе обезбеђују се из буџетских средстава. На исти начин обезбеђује се и новац за плате запослених у њој и трошкови које је имао сведок. Кроз Службу је од њеног оснивања "прошло" више од 200 сведока. Углавном су то особе са територије Србије и земаља у региону.

Сваки сведок има право на физичку заштиту коју му пружа Јединица за заштиту, посебна јединица при Министарству унутрашњих послова. Ова јединица поред програма заштите сведока пружа и мере привремене заштите, посебно у случајевима ратних злочина.

Суд је опремљен техничким и аудио уређајима који, како закон прописује, могу бити коришћени у сврху пружања заштите током самог сведочења. У том смислу, сведоцима током давања исказа, могу бити промењени глас и слика. Искључење јавности и давање исказа под псеудонимом такође су мере које могу бити примењиване.

Као сведоци позивају се и саслушавају лица за која је вероватно да имају сазнања о кривичном делу, учиниоцу и другим важним околностима. По правилу, а у складу са начелом контрадикторности и јавности кривичног поступка, сведоци морају да буду физички присутни у судници и да у њој дају исказ, после чега би странкама у поступку било омогућено да постављају питања и стављају примедбе на његов исказ.

– Међутим, ако то није могуће њихово саслушање може да се обави и путем видео конференцијске везе. Ова могућност уведена је Законом о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине и у сузбијању организованог криминала.

Да би се дозволило сведочење путем видео-линка неопходно је да није могуће обезбедити присуство сведока или оштећеног (да је спречен или да има добар разлог због којег није спреман да дође у суд), да је његов исказ довољно значајан да би било неправедно поступак наставити без њега и да оптужени не сме да трпи штету због оваквог начина давања исказа.

– Ово су питања која суд цени у сваком случају посебно. Наравно, увек постоји могућност да се, уколико се за то укаже потреба, посегне за непосредним саслушањем сведока односно оштећеног. Сведок исказ може дати и под псеудонимом. Од почетка године ову меру користило је пет сведока. Псеудоним одређује председник судског већа. Псеудоним је слово или број, а за идентитет сведока знају чланови већа, странке у поступку и запослени у Служби који те податке морају да чувају као тајну. На самом претресу његови подаци се не читају, већ сведок своје податке чита са цедуље.

Сведочење, наглашава Рамићева, може да представља трауматично искуство из различитих разлога: емотивних, непознавања рада суда, осећаја нелагодности због присуства оптужених...

– Службу сачињавају два службеника, односно референт за подршку и референт за логистику. У служби не постоји психијатар нити психолог. Припадници Службе су ту да сведоцима пруже подршку и помогну у превазилажењу негативних осећања у вези са сведочењем. Њен задатак је и да учини све што може да сведочење претвори у позитивно искуство, као и да сведоку обезбеди услове за сигурно и безбедно сведочење које ће их ојачати – завршава Ивана Рамић.