Астролози ближи од политичара

Житељи Украјине више верују ономе што им кажу астролози него обећањима политичара. Такав закључак могуће је извући после недавно обављеног истраживања јавног мњења које је показало да једва један до три одсто Украјинаца верује оном што им сервирају они који воде њихову земљу – било појединци, било партије.

Испитивање је показало да неповерење житеља бивше совјетске републике тек у појединим детаљима превазилази оно које у односу на сопствене политичаре имају земље Европе које су се недавно нашле на самој граници финансијске провалије, попут Грчке или Шпаније.

Према речима Јевгенија Головаха, из Института за социологију Украјинске академије наука, а које преноси московски лист „Независимаја”, неповерење у политичаре је традиционално и углавном се не односи на одређеног делатника или партију, већ на целокупан политички миље.

Просечног Украјинца данас више море питања која се односе на свакодневицу: како преживети са малим примањима и каква их будућност, уопште, очекује. При томе, свесни су да мали слој богатих постаје свакога дана још богатији, и то их додатно онеспокојава.

Не чуди стога што већина испитаних сматра да богатство које су неки стекли никако не може да буде резултат поштеног рада. Напротив. Такође, плаши их и сазнање да је брзо богаћење појединаца, у већини случајева, везано за утицај истих на политичка збивања у земљи и њихову контролу.

Интересантно је да је, својевремено, на то указао и актуелни шеф државе Виктор Јанукович, али се мало шта у том смислу до данас променило.

„Неопходно ја смањити разлику између богатих и сиромашних. Треба помоћи овим другима. Треба створити услове у којима ће свако ко је здрав моћи да заради довољно да прехрани породицу, а они који то не могу заслужују адекватну социјалну помоћ”, изјавио је прошлог лета Јанукович.

Како наводе аналитичари, проблем је и у томе што грађани више не верују ни партијама власти ни опозицији. Не виде ко би могао да буде нови лидер, не верују у поштење судова, боје се корумпираних чиновника система. Укратко, осећају се беспомоћнима.

У таквој ситуацији, наводе познаваоци, потребна је мала искра да запали ватру која би ту немоћ преко ноћи претворила у рушилачки бес. Уосталом, у таквим условима избило је и „арапско пролеће”, подсећају они.