Помоћ стигла прекасно, Даница преминула

Крагујевац – Срце младе Данице Ћирковић није издржало. Ова двадесетчетворогодишња студенткиња Економског факултета у Крагујевцу умрла је јуче око 12 сати од последица урођене хипертрофичне кардиомиопатије, која је довела до убрзаног слабљење срчаног мишића. И поред свих напора специјалистичког лекарског тима Клинике за кардиологију Клиничког центра „Крагујевац”, она је изгубила битку са временом, не дочекавши спасоносну операцију.

Њена једина нада била је трансплантација срца у иностранству, која је коштала око 130.000 евра. У хуманитарној акцији „Срце за Даницу”, Крагујевчани су успели да сакупе већи део новца неопходног за хируршку интервенцију која се не ради у нашој земљи, али је помоћ стигла прекасно.

У прикупљању средстава учествовао је цео град, помагале су приватне и јавне фирме, факултети, одборници локалног парламента, сликари, глумци, музичари, спортисти, комшије и пријатељи. Осим уплата на банкарске жиро-рачуне, Крагујевчани су на многим местима у граду могли да виде кутије са ликом своје суграђанке и да у њима оставе новац. За мање од месец дана, уз помоћ из иностранства, сакупљено је више од 100.000 евра.

Ипак, све је то било узалуд. Таман када се градом прочуло да је новац скоро обезбеђен, из КЦ „Крагујевац” је стигла тужна вест – упркос свим предузетим мерама лечења, пацијенткиња Даница Ћирковић је преминула.

Први проблеми са Даничиним срцем појавили су се у мају прошле године. Од тада се лечила у Клиничком центру Србије у Београду, чији су лекари саопштили да је једини спас пресађивање срца и то на специјализованим клиникама у Бечу или Берлину. За пут и операцију требало је, међутим, обезбедити између 130.000 и 150.000 евра.

Тада је почела битка за Даничин живот. Њени родитељи, мајка без посла и отац радник „Застава камиона”, са минималном платом, морали су да се обрате за помоћ, јер је опака болест све више узимала маха. „Време ради против нас”, говорио је Даничин отац Властимир.

Иако је Даничино срце последњих дана радило са свега 15 одсто капацитета, родитељи нису губили наду, очекујући да ће средства бити сакупљена на време. Истом су се надали и Даничин млађи брат и њена сестра близнакиња.

У позитиван исход веровала је и сама Даница. „Очекујем да и ја живим исто као други, да могу да устанем, да могу да се прошетам”, говорила је окупљеним новинарима који су је посећивали и пратили којом брзином пристижу средства за операцију од које јој је зависио живот.

Битка са временом је, међутим, изгубљена. Даница Ћирковић није дочекала „своје срце”.

Трагичан крај ове младе Крагујевчанке, којој је до краја студија остало само још четири испита, још једна је опомена нашој држави која би у здравствени систем, очигледно, морала да улаже више новца или да га, са расположивим средствима, другачије, ефикасније организује.

Уколико нисмо способни сами да лечимо најтеже болеснике, ако немамо довољно новца за набавку нове опреме или примену савремених метода, онда би бар држава могла да оснује један фонд за пацијенте којима је неопходно лечење у иностранству, како породице болесника не би морале више да „обијају прагове” и моле за помоћ.