Грип односи жртве

Вест да су у Србији три особе умрле од компликација грипа повод је да се поново упитамо колико нас овај вирус реално угрожава. Према подацима националног координатора за грип, др Драгане Димитријевић са Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут”, код ових преминулих, присуство вируса грипа је лабораторијски потврђено, али пресудна за смртни исход ипак је била чињеница да је реч о хроничним болесницима, док је код једне особе фактор ризика била гојазност. Од октобра прошле године до 10. фебруара 2013. у Србији је регистровано 73.567 случајева обољења сличних грипу. Докторка Димитријевић тек очекује пораст броја оболелих од грипа, јер је само у последњој недељи забележено скоро 12.000 пацијената који су због проблема са респираторним органима потражили помоћ лекара и на тај начин били регистровани у овој статистици.

Међутим, епидемиолог у пензији и добар познавалац особина овог вируса, примаријус др Радмило Петровић каже за „Политику” како „никада не смемо да заборавимо колико је вирус грипа непредвидив и да то је то смртоносна болест”.

– Сваке године неко ће умрети од грипа – ређе од примарне вирусне упале плућа, чешће од компликација до којих је дошло до слабљења имунитета. Млади нису угрожени, али свака старија особа јесте, јер како године пролази, стари и слаби и одбрамбени систем – каже др Петровић.

По речима епидемиолога Завода за јавно здравље Београда др Предрага Кона сваке године од грипа у Србији умире између 1.000 и 2.000 људи, зависно од јачине, односно активности вируса у тој сезони.

– Ове бројке се, међутим, извлаче као процена, а тачних података нема, јер се не региструје смрт од грипа. Код утврђивања смртности од грипа треба правити разлику у два статистичка податка: да ли се региструје смрт од грипа или смрт од хроничне болести, а код нас се углавном региструје ова друга. Не постоје статистички подаци о умирању од грипа, али ако се активно истражује смртност од грипа, као што је рађено пре две године, када је Светска здравствена организација прогласила пандемију, онда се открије значајно већи број људи, чија се смрт може повезати са претходном инфекцијом грипа. Далеко су ређи случајеви да од грипа умре особа које је претходно била потпуно здрава, али се и то догађа – објашњава др Кон.  

Наш саговорник подсећа да је у години (зима 2009–2010), када смо имали пандемијски грип у Србији умрла 161 особа.

– Суштина је да су то само особе које су биле у болници и којима је узет брис, па је лабораторијски доказано присуство вируса, али нема ни говора да су то били једини смртни случајеви. Наравно ове бројке не служе за плашење, јер страх никада није добар савезник, али једноставно треба да прихватимо животну истину да се од грипа може умрети и да почнемо другачије да мислимо о превенцији и заштити – каже др Кон.

Само у току прошле недеље, како тврди наш саговорник, у Србији је било око 100.000 оболелих, а у пандемији је 24 одсто становништва било у контакту са вирусом и било је сигурно око два милиона становника које је грип више или мање „закачио”.

Овај лекар подсећа да код нас постоји погрешно убеђење да ако се неко вакцинише, може нешто лоше да му се догоди.

– Страх од вакцине је неупоредиво јачи од страха од грипа. Код нас се мисли да грип није болест, већ пролазна непријатност, али је то нажалост болест која доводи до компликација попут пада имунитета и озбиљна је претња по здравље и живот хроничних болесника – каже др Кон.

-----------------------------------------------------------------

За вакцину – касно

– За вакцинацију је сада већ касно, јер је потребно две до три недеље да се стекне имунитет, а дотле ће грип ослабити. Али, и даље се вакцинација препоручује, јер увек је боље бити заштићен него дочекати вирус, јер биће га и у марту, а спорадично и у априлу – наводи др Предраг Кон.

И др Радмило Петровић мисли да је у овом часу за вакцину касно, јер ће нас вирус брже закачити него што ћемо успети да стекнемо имунитет, за шта је потребно најмање две до три недеље.