Не плаћају трансплантације срца – због правилника

После смрти Данице Ћирковић (24) из Крагујевца, која је преминула зато што због недостатка новца није отишла на трансплантацију срца у иностранство, поново се покренуло питање због чега држава не финансира одлазак у стране клиникена пресађивања органа, ако се већ такве врсте интервенција не раде у Србији. Радица Јовановић, из Удружења „Добра вила за вас”, каже да је недопустиво да деца умиру, јер нису прикупљена средства за лечење у иностранству и да држава мора да придаје већу важност њиховом лечењу.

– Нажалост, Даница Ћирковић није једина и неће бити једина. То је страшно. Имамо случај деветогодишње Тијане Огњановић из Раковице, којој је потребна трансплантација срца. Њена породица је сакупила новац за лечење у Бечу, али док се то чекало, њено здравствено стање се погоршало и лекари неће да ризикују да је оперишу. Могао би пресађивање срца да уради једино доктор у Америци, али је потребно набавити двоструко више новца. Штета је да нестане још једно дете јер новца нема. Ту је и случај једног детета које је у коми већ две и по године и од кога је држава дигла руке. Требало би основати посебан фонд за лечење ових људи – сматра Јовановићева.

Трансплантације срца у Србији се не раде већ 13 година, а држава не финансира лечење у иностранству. Због тога су породице оболелих принуђене да прикупљају новац у хуманитарним акцијама како би њихови најмилији добили нови орган. О трошку државе у иностранство се не иде ни на трансплантације плућа, панкреаса и других органа.

У Министарству здравља кажу да је министарка професорка др Славица Ђукић-Дејановић била укључена у комуникацију са лекарима који су пратили здравствено стање Данице Ћирковић и да је била информисана да је тим Клиничког центра Србије (КЦС), на челу са професором др Миљком Ристићем био у контакту са трансплантационим центром КБЦ „Ребро” у Загребу, као и да је документација девојке била послата у Загреб и да се чекао донор.

– Проблем трансплантације срца Министарство здравља ће решавати у сарадњи са стручним комисијама и другим релевантним субјектима попут Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО) – кажу у Министарству здравља.

Сања Миросављевић, пи-ар РФЗО, напомиње да ова установа никада није слала грађане на трансплантацију срца у иностранство, јер да би се тако нешто урадило, потребно је изменити Правилник о упућивању на лечење у иностранство. Она је објаснила да је прошле године за лечење у иностранству од разних болести РФЗО прослеђено 412 захтева, а да је на лечење отишло 334 пацијената.

Подсећамо да је недавно у разговору за наш лист професор др Миљко Ристић, директор КЦС, најавио да ће трансплантације срца поново моћи да се раде у овој установи можда већ крајем марта, да су се неки лекари већ вратили са обуке за обављање ове врсте интервенција, као и да ће екипе ићи на додатну обуку у Загреб, чији су доктори најдаље одмакли када је реч о пресађивању органа.

-------------------------------------------------------------------

У Обреновцу фонд помоћи за операције у иностранству

Београдска општина Обреновац је прва у Србији која је после смрти свог суграђанина Ивана Батинића, преминулог док је чекао на трансплантацију срца, основала фонд да би помогла онима којима је хитно потребна нека интервенција у иностранству.

– Из буџета издвајамо 100.000 динара месечно, али и становници наше општине уплаћују по 50 или 100 динара – ко колико може. Ту се сливају средства која могу да уплате јавна предузећа или новац од улазница за неке културне манифестације. Циљ је да спасемо животе људи. Засад смо платили две интервенције у иностранству, онима којима је због леукемије била потребна трансплантација матичним ћелијама у Бечу – каже Мирослав Чучковић, председник општине Обреновац.