Холестерол ипак опасан

Тврдње да холестерол није кривац за зачепљене крвне судове, који су могући узрок инфаркта и шлога, и да је прича о опасности од холестерола преувеличана, које су изрекли француски стручњаци, наши специјалисти примили су ипак са великом резервом.

Са тврдњом француског лекара да без холестерола нема живота, као и да су можда сувише строге и претеране најновије препоруке о вредностима масти које се сматрају пожељним за добро здравље, још би се и сложили, али дефинитивно инсистирају на у многим студијама доказаној вези између вишка холестерола и атеросклерозе (обољење настало због масних наслага на зидовима крвних судова).

Угледни новосадски ендокринолог професор др Лазар Лепшановић каже за „Политику” да је оваквих вести било и раније. Међутим, број тих истраживања и радова који негирају везу холестерола и атеросклерозе, далеко је мањи од студија које су недвосмислено утврдиле да је повишење одређених фракција холестерола штетно по организам.

– Не постоји „лош” и „добар” холестерол – све је то један исти холестерол, а ови термини уносе забуну. Холестерол је масна материја која служи да се изграде ћелијске опне и везе унутар ћелије, важне за синтезу хормона полних и надбубрежних жлезди, као и за синтезу жучи. Без холестерола нема живота, то је неопходна материја. Међутим, у одређеним ситуацијама, када су његове количине изразито повишене – постаје штетан – објашњава овај ендокринолог, који се посебно бави проблемом липида – масти у крви. Др Лепшановић истиче да је холестерол заправо једна масна материја, нерастворљива у води и крви, па према томе он плива по површини. Као такав холестерол не би могао да циркулише, већ се везује за одређене беланчевине и ствара липопротеине који служе као транспортер масти у организму – било масти које се ресорбују у цревима и стижу у јетру, било масти које се синтетишу у јетри, па из ње крећу до других органа.

На том путу липопротеин се претвара ЛДЛ, који је јако богат холестеролом, а треба да уђе у ћелије. Када је његова концентрација висока, то представља опасност за крвне судове, јер се он скупља у површинском слоју крвног суда, нагомилава и покреће процес атеросклерозе.

– Холестерол је неопходан у одређеним количинама, али ако су његове вредности повишене, нема дилеме – он је штетан и први  пут чујем да није одговоран за зачепљење крвних судова. До овог повећања вредности холестерола долази или због спољних узрока, у првом реду исхране, или из унутрашњих чинилаца када постоји одређени дефект на ћелијским мембранама то јест нема одређених рецептора, који омогућавају улазак холестерола у ћелију, па вишак холестерола остаје у циркулацији и улази у друге ћелије. Ово је тежи, генетски облик, па се тако дешава да мршави људи и те како могу да имају повишени холестерол. Ипак, чешћи узрок лежи у храни и на њега можемо да утичемо – каже др Лепшановић.

Данашња пракса да се због уштеда у лабораторијским анализама све чешће тражи само основна анализа холестерола, такозвани укупни холестерол, по речима нашег саговорника није добра. 

Овај лекар, међутим не слаже се са француским лекаром да су лекови за лечење холестерола бескорисни и чак опасни.

– Критеријуми за давање лекова су сложени. На одлуку да ли ћемо дати таблете не утиче само тумачити вредности холестерола из анализе, већ и додатни фактори – да ли је реч о пушачу, да ли има висок крвни притисак, шећерну болест или је гојазан, као и да ли има неког у породици ко је рано добио инфаркт, мождани удар или анеуризме – набраја др Лепшановић.

Академик и кардиолог, др Миодраг Остојић каже да информација о холестеролу који није штетан није објављена у стручним часописима, већ у некој књизи, па она нема веродостојност.

– Ово чујем први пут. Пушење, притисак и холестерол су доказано највеће убице. Ако неко настави да пуши и има притисак, не вреди ни да му дајемо таблете за холестерол. Чувени липидолог из Аустралије др Батлер је утврдио да нам је за све функције довољан холестерол са којим се родимо – 3,8 милимола, а све остало што је веће и штетно добијамо из спољне средине, због пуно масне исхране, брзе хране, мање активности – каже др Остојић.

За лекове статине, др Остојић каже да су доказано ефикасни и да су за атеросклерозу оно што је пеницилин био за инфективне болести. Каже да од оваквих информација код нас нема користи, јер наш народ има изузетно високе вредности холестерола.