Парастос усташким жртвама

Од нашег сталног дописника
Доња Градина, 22. априла – Данас је у Доњој Градини служен парастос и одржан помен жртвама усташког логора Јасеновац, у којем је од 1941. до 22. априла 1945. године, према проценама власти бивше СФРЈ, убијено више од пола милиона Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја и 120.000 антифашиста, припадника других народа и народности. Међу жртвама усташког система логора Јасеновац је и више од 22.000 углавном српске деце, чија је имена сакупио и објавио београдски публициста Драгоје Лукић.

На највећем гробном пољу "Храстови" парастос убијеним Србима служили су свештеници Бањалучке епархије. Молитву за убијене Јевреје изговорио је рабин Јеврејске заједнице у БиХ Јозеф Атијас, а за уморене Роме помолио се представник Ромске заједнице из Београда Драгољуб Ацковић.

Осим неколико хиљада грађана, парастосу и помену жртвама нацистичке Независне државе Хрватске присуствовали су председник и премијер Републике Српске Милан Јелић и Милорад Додик, председавајући Савета министара БиХ Никола Шпирић, делегација Народне скупштине Републике Српске, представници Канцеларије високог представника, амбасада у Сарајеву, удружења бораца и логораша из Другог светског рата.

– Хришћански је праштати, али био би грех злочин и терор заборавити, а жртве бесрамно умањивати и њиховим бројем злурадо манипулисати – рекао је председник Републике Српске Милан Јелић. Премијер Додик је казао да се злочин не сме заборавити и да се више никада "не сме дозволити догађање злочина, заташкавање злочина и приписивање колективне одговорности за злочине".

– Ми смо дужни да разоткријемо све оне који су чинили злочине, али и да охрабримо све нас на овом простору да је могуће помирење –поручио је Додик. Он је истакао да је наметање колективне одговорности неприхватљиво, јер се на тај начин амнестирају од одговорности они који су злочин починили, а истовремено се претвара у "недопустиву стигму за оне које злочине нису чинили". Он је рекао и ово: – У Јасеновцу се десио геноцид и ми то знамо, али то мора да каже и Међународни суд правде који је недавно признао и геноцид у Сребреници. Ово је прилика да БиХ покрене питање правде и покаже пут ка миру у будућности.

У оквиру обележавања годишњице пробоја логораша из Јасеновца у Бањалуци је данас откривен споменик "Топола ужаса", жртвама овог усташког логора. Споменик су открили градоначелник Бањалуке Драгољуб Давидовић и председник Удружења преживелих логораша Јасеновца Душанка Кукољ. Овим чином, рекао је Давидовић, Бањалука диже глас против убијања невиних цивила било где у свету.

Број жртва јасеновачких логора смрти никада није тачно утврђен, јер после Другог светског рата није урађен попис жртава.
Боро Марић

--------------------------------------------------------------------------

Злочин не допушта заборав

Од нашег сталног дописника
Јасеновац, 22. априла – Пре 62. године, тачно на данашњи дан 1945. године, заточеници усташког логора у Јасеновцу кренули су голоруки на своје мучитеље и џелате да барем неко преживи и пренесе истину о ономе што се неколико година дешавало у тој "творници смрти". У спомен на тај дан и још увек не пребројане жртве ове усташке кланице на месту тог некадашњег логора, уз велики симболични бетонски цвет вајара Богдана Богдановића, данас је одржана традиционална комеморација, на којој је овај пут говорио председник РХ Стјепан Месић.

– Опет се сусрећемо овде на месту страшног злочина који не допушта заборав, сусрећемо се да бисмо одали почаст невиним жртвама јасеновачке клаонице, да бисмо се присетили ко су били крвници, а ко су и зашто биле жртве – рекао је Месић напомињући да је – битно да сећање остане живо, да успомена не умре заједно са жртвама , јер кад бисмо то допустили пристали бисмо на заборав онога што се не сме заборавити. Месић је указао да је "Јасеновац био једно од најгрознијих стратишта, што их је у окупираној Европи успоставио фашизам. То је било поприште злочина, а режим који је тај злочин организовао био је злочиначки режим. Тужно је је што се то мора понављати, толико година након рата у којем су поражени и фашизам и нацизам и њихове националне иначице".

Он се осврнуо и на нека актуелна збивања која указују на "опасно кокетирање с усташтвом", као што је истицање усташких симбола:

– Ако се било где у Хрватској или у свету некажњено могу истицати слике вођа режима одговорног за овде почињене злочине, ако се било где могу некажњено истицати симболи тог режима, ако се на било који начин све ово о чему говорим доводи у везу с хрватском државом, а наше друштво, укључујући и оне који би морали бити његов морални ослонац на све то углавном ћуте, онда нешто дефинитивно није у реду. Јер то, управо то, напад је на Хрватску и све оно што је истински хрватско – истакао је Месић.
Р. Арсенић