Две мере поквариле млеко

Министарство пољопривреде наложило је повлачење готово 50 врста млека са нашег тржишта због повећане количине афлатоксина, саопштено је јуче из ове институције, а комплетан списак објављен је на интернет страници њихове Управе за ветерину као и на интернет издању нашег листа.

Како је новинарима у Скупштини Србије рекла Сања Челебићанин, начелница Управе за ветерину, налог је дат за повлачење млека готово свих произвођача у Србији, међу којима су „Имлек”, „Мегле”, „Нишка млекара”, „Суботичка млекара”, „Млекара Шабац” и „Сомболед”. У министарству су нам јуче објаснили да се повлаче само оне серије у које се сумња да имају више афлатоксина него што је дозвољено, а не све млеко на тржишту.

– Министарство не штити произвођаче. Свако је добио налог да повуче млеко по броју лога (броју производне серије) – истакла је Челебићанин, а преноси Бета, и додала да брзина повлачења млека с рафова зависи искључиво од млекара чија је то обавеза.

– Анализа исправности млека рађена је на Институту за хигијену и технологију меса, јединој референтној лабораторији у Србији, и она је показала да је 28 узорака од 37 сумњиво, то јест да је утврђен повишен ниво афлатоксина – навела је она, тврдећи да није тачно да Министарство пољопривреде није благовремено деловало и истакла да су одмах по добијању информација колега из Републике Српске, инспектори изашли на терен и да је та прва анализа показала да Србија није увезла сумњиво млеко млекаре „Дукат” из Хрватске.

– Грађани Србије немају разлога за страх. Целокупно сумњиво млеко биће повучено са тржишта – казала је Челебићанин.

Истовремено, Министарство пољопривреде јуче је дефинитивно потврдило и да је до тровања млеком дошло због загађености кукуруза афлатоксинима којим су храњене животиње на појединим фармама у Србији.

Како „Политика” сазнаје, уз евидентне пропусте у контроли један од разлога избијања афере са млеком вероватно је и неусаглашеност стандарда о дозвољеним количинама афлатоксина у млеку и у храни за животиње. Србија је 2011. године преузела, преписала из ЕУ стандард по коме је дозвољена доза афлатоксина у млеку 0,05 микрограма по килограму (до тада је било 0,5). Истовремено, на снази су остали стари прописи о максималној концентрацији афлатоксина која се толерише у храни за животиње.

Тако је, рецимо, за тренутно спорни кукуруз, који се користи као смеша за сточну храну, у Европи дозвољено максимално 10 микрограма по килограму, а у Србији чак 50. Ето објашњења како је све то могло да се деси, али тиме проблем нисмо решили, јер све указује на нашу неорганизованост и недовољну упућеност у посао.

– Овде није проблем само систем, у коме је било и одређених пропуста. Донет је нови правилник за млеко, али није исто урађено и са сточном храном. Дакле, имате неусаглашене стандарде. Производите храну према српским максимално дозвољеним количинама, а млеко према европским. Тако, ако произвођачи имају храну добру по домаћим стандардима, може се десити, као што се догађа, да производе млеко с граничним вредностима – истакао је Дејан Крњајић, државни секретар у Министарству пољопривреде, додајући да ако већ идете ка ЕУ морате преузети све стандарде и инструкције.

– Зашто није донето упутство за фармере, како да спрече контаминацију хране? Европски фармери добили су упутство на 80 страна. Где је нама то? – рекао је Крњајић. Он је истакао да су представници млекара сада добили јасне смернице који су то кораци које морају сами да ураде. То је повећана самоконтрола, строга контрола сировина и елиминисање млека где се докаже присуство афлатоксина М1, рекао је Крњајић.

Крњајић је најавио да ће половином идуће недеље бити познати резултати суперанализе спорних узорака млека на присуство афлатоксина, која се обавља у Холандији, где је референтна лабораторија ЕУ. Како је објаснио, у Србији постоје акредитоване лабораторије, али оне примењују тријажну методу испитивања и због тога се спорни узорци шаљу ЕУ на додатно испитивање.

– Док не буду стигли резултати из лабораторије у Холандији нећемо ништа предузимати. Уколико њихови резултати потврде концентрацију већу од дозвољене, то млеко биће уништено – рекао је државни секретар у Министарству пољопривреде и додао да инспекција тренутно контролише да ли су спорни узорци млека повучени са тржишта, као и да ће бити појачана контрола на фармама и да се млеко неће прикупљати на фармама где буде доказано присуство ове материје.

И. Албуновић

С. Деспотовић