Црногорски устав (не)споразума

Подгорица – Текст новог Нацрта устава Црне Горе, са двадесетак алтернативних решења које је предложила опозиција, после обимне парламентарне расправе и усвајања, нашао се на јавној расправи пред грађанима и институцијама од којих се очекује да ће на понуђени документ доставити своје примедбе.

Током скупштинске расправе најжешћа спорења су вођена око језика, цркве и уређења државе. Власт најављује да ће нови устав бити у црногорском парламенту усвојен 21. маја ове године, односно на прву годишњицу независности, док опозиција не искључује могућност да се о новом највишем правном акту одлучи на референдуму, пошто, према њиховом мишљењу, не постоји двотрећинска већина која би дигла руку за овакав документ. Они најскептичнији сматрају да би Покрет за промене Небојше Медојевића можда могао бити тас на ваги, који би омогућио да устав прође и у Скупштини. Они су, наиме, јавно поручили да ће у парламенту подржати нови устав уколико се власт обавеже да одмах после тога распише изборе, односно да се распусти Уставотворна скупштина.

Црногорски председник Филип Вујановић се "нада да ће нови устав Црне Горе бити усвојен подршком у парламенту, која ће бити изнад двотрећинске".

"Спорна питања се могу усагласити уз добру демократску кондицију и очекујем конструктивну јавну расправу", рекао је Вујановић.

Његов коалициони партнер, председник Социјалдемократске партије и црногорског парламента Ранко Кривокапић, међутим, не искључује могућност расписивања референдума о уставу.

Он је казао да је од велике важности да се о Уставу постигне што већа сагласност политичких партија, како би највиши правни акт представљао добру основу даљем развоју Црне Горе, али да се не искључује ни могућност референдума.

Ни опозиција нема јединствено став о многим решењима у овом документу, па чак ни око концепта државе, односно цркве. Док једни сматрају да Црна Гора треба да буде дефинисана као грађанска држава, на чему инсистирају Народна странка и Социјалистичка народна партија, други – Српска листа, оцењује да Црна Гора треба да буде дефинисана као држава Срба и Црногораца, да уместо одреднице "верске заједнице" треба именовати канонске цркве, односно – православну, католичку и исламску верску заједницу. То подразумева да канонски непризнате цркве, регистроване као невладине организације, новим уставом не могу бити промовисане у канонске.

 Председник СНС-а Андрија Мандић казао је да би непомињање српског народа у уставу Црне Горе могло водити у дуготрајну нестабилност.

"Уколико се деси да српски народ остане изван уставног оквира то ће бити знак да Црна Гора уопште није зрела за државност коју је стекла", рекао је Мандић. СНС се иначе залаже за референдум о највишем правном акту.

У оквиру Српске листе, коју сачињавају СНС, Демократска странка јединства, Народна социјалистичка странка, Странка српских радикала, Академска алтернатива и Српско народно вијеће, такође има спорења.

"Нови устав нуди Србима да прихвате уставни геноцид и тако себи потпишу смртну казну", рекао нам је посланик Српске листе и председник СНВ-а др Момчило Вуксановић.

"Веће неће прихватити ниједно решење које Србе у Црној Гори не признаје као конститутиван народ, српски језик као службени и Српску православну цркву као једину православну цркву у Црној Гори. За нас је једино прихватљива културна аутономија и равноправна заступљеност у органима извршне и законодавне власти, сразмерно нашој снази, а нас Срба према задњем попису становништва има 33 одсто", истиче Вуксановић.

Демократска партија социјалиста поручила је да треба дозволити да кроз јавну расправу најшира црногорска јавност саопшти своје мишљење према предложеном нацрту, после чега ће се договарати коначна решења.

"Верујемо да највећи део црногорских парламентарних партија и јавности има сличне или исте ставове са ДПС-ом по питању грађанског концепта новог устава, поштовања људских права и слобода, владавине права, поделе власти и европских вредности", казао је портпарол ове странке Рајко Ковачевић.

По оцени председника СНП-а Срђана Милића, нови устав је прилика је да се "елиминишу све досадашње поделе, које су намерно стваране. СНП се залаже за материјализацију неспорне чињенице да српски језик говори 63,3 одсто грађана Црне Горе, али да је и о томе потребан дијалог".

Лидер ДСС-а Ранко Кадић незадовољан је начином организовања јавне расправе о Нацрту новог устава, оцењујући да ће се могуће промене појединих чланова договорити у међусобној трговини одређених политичких структура.

Либерална партија Миодрага Живковића поручују да ће подржати само онај устав у којем би службени језик био црногорски, а Црногорској православној цркви обезбеђена права као и осталим верским заједницама у Црној Гори.

Председник Покрета за промене Небојша Медојевић рекао је да би после усвајања устава било добро за Црну Гору да дође до смене власти и да је то могуће једино на новим парламентарним изборима.

"Уколико владајућа коалиција не буде спремна да испоштује захтеве опозиције и буде инсистирала на својим решењима, ПЗП неће дати двотрећинску подршку уставу у парламенту, па ће подршку грађана морати да потражи на референдуму".

Мањинске партије, попут Демократског савеза Албанаца Мехмета Бардхија и Бошњачке странке инсистирају на именовању свих народа и мањина који живе у Црној Гори, језика којима се говори, озваничењу културних аутономија и уношење у устав позитивне дискриминације приликом избора на свим нивоима.

Министар за заштиту мањинских и људских права Фуад Нимани каже да нови устав треба да констатује стечена мањинска права, пре свега, "уставност непосредне репрезентације мањина у Скупштини Црне Горе и локалним парламентима, односно уставност оних чланова Закона о мањинским правима и слободама који су, одлуком Уставног суда, проглашени неуставним".