Има ли припадника МУП-a на северу Космета

Одличан стицај околности јесте што је премијер Ивица Дачић, који води разговоре са премијером привремених институција Приштине Хашимом Тачијем, и министар унутрашњих послова Србије, и то у два мандата, јер је најкомпетентнија особа која, у Бриселу, може да одговори на питање да ли на северу Косова и Метохије постоје безбедносне структуре Републике Србије.

„Политика” јуче у МУП-у Србије није могла да добије одговор на ово питање, а премијер је давао контрадикторне информације.

Трилатерални састанци у Бриселу одржавају се иза затворених врата, али је дописник Бете, позивајући се на изворе из Европске комисије, јавио да је у оквиру главне теме – севера Косова, најважније „успостављање нових српских институција, уз повлачење непосредног присуства МУП-а Србије и правосуђа”, што је по оцени челника ЕУ ову рунду дијалога квалификовало као кључну за пут Србије, као и Косова, ка европским интеграцијама.

Приштинска штампа јуче је у коментарима на сусрет известила о „релаксираној атмосфери”, као и да се разговарало о паралелним структурама безбедности. Приштински дневни лист „Трибуна” пренео је речи западног дипломате блиског разговорима да „највећи проблем остаје судбина припадника МУП-а Србије и судија који су положили заклетву сходно законским решењима Србије”.

Премијер Дачић је у јануару у интервјуу за „Политику” појаснио да „када у Приштини говоре о демонтажи институција они мисле како да решимо питање суда у Митровици и питање полиције, јер мисле да ми имамо хиљаде људи који у оквиру полиције бораве на Косову. То није тачно. Србија нема свој безбедносни систем на Косову”, рекао је тада Дачић.

Ипак, пре само неколико дана у једном неформалном разговору са грађанима, који су забележиле камере, Дачић је самог себе демантовао изјавом да су „сами Срби са севера доставили податке о присуству МУП-а Приштини”. „Ја треба да их убеђујем да ми немамо полицију, а сами им Срби дали регистарске таблице и податке. Па о чему ми причамо!?”, упитао је Дачић.

Не зна се да ли је Дачић, спомињући овај случај, мислио на барем два потврђена случаја када је јединица Жандармерије МУП-а Србије интервенисала на простору севера Косова помажући међународним безбедносним снагама. Први пут, приликом хапшења Славољуба Јовића, који је приведен 31. октобра прошле године под оптужбом да је одговоран за покушај убиства два војника Кфора 1. јуна у Звечану током сукоба на барикади у Рудару. Пошто се испоставило да га нису ухапсили ни косовска полиција, ни Еулекс, нити Кфор, портпарол КП за митровички регион Бесим Хоти изјавио је да је осумњичени „киднапован” у северном делу Митровице.

Тада је општински одбор ДСС-а, као посланици ове странке у Скупштини Србије, тврдио да је Јовића, који је, као и његов брат Небојша, словио за „чувара моста”, ухапсила српска Жандармерија у Здравственом центру у Косовској Митровици. Јовић је спроведен у притвор у Краљеву, више јавно тужилаштво је затражило од суда да спроведе истрагу и њему је одређен притвор.

Приштински лист „Коха диторе” је тада јавио да су припадници српске жандармерије у кругу болнице Јовићу ставили врећу на главу и убацили га у црни џип. „Више од 20 припадника ове полиције са пет црних џипова и једним амбулантним колима учествовали су у овој операцији. Српски жандарми су били маскирани и наоружани ’шкорпионима’ и са ’пленом’ су напустили територију Косова одвезавши се у Србију преко илегалног прелаза код Лепосавића”, известио је тада портал Коханет.

Друга интервенција Жандармерије МУП-а Србије догодила се прошле јесени, када је једна јединица ушла на територију КиМ и срушила барикаду коју су подигли Срби с Косова на прелазима Јариње и Брњак.

Акције Жандармерије у оба ова случаја су помогле међународним снагама на Косову, па би Дачић у разговорима у Бриселу с правом могао да подсети на одредбе Резолуције Савета безбедности УН 1244 у којој се у тачки 4. наводи да се „потврђује да ће након повлачења договореном броју југословенског и српског војног и полицијског особља да буде дозвољено да се врате на Косово да би обављали функције у складу са анексом 2”. Тај повратак, иначе, није могућ без одобрења команданта КФОР-а.

Јуче је Дачићев страначки колега генерални секретар владе Вељко Одаловић рекао за РТС да су једине институције које је Србија формирала у локалној самоуправи, здравству, образовању, али да се „мора наћи механизам да функционише и безбедносни сектор, јер очигледно Кфор и међународна, односно Еулексова администрација, не могу да пруже никакву сигурност и гаранције”.

Друга тема сусрета у Бриселу требало је да буде правосуђе. Приштина тражи успостављање основног суда у северној Митровици, док Београд тражи да суд у Митровици буде у првом и другом степену и да се суди по законима Републике Србије. Суд у Митровици је мешовитог састава, под патронатом Еулекса и не ради већ пет година, тачније два дана по проглашењу независности правосудни радници су спречили албанске судије и тужиоце да уђу у зграду суда.