Штуца непрестано осам година
Врање – Већ осам година Врањанка Драгана С. (47) некадашња радница "Јумка" непрестано штуца, скоро на сваки минут, а тешко и говори. Недавно, највероватније од велике радости, на венчању своје ћерке је запевала, па сад кроз песму може да говори. Али је штуцање и даље присутно само што није толико изражено.
– Све је почело тог кобног марта 1999. године када сам у јеку бомбардовања мобилисан. Позивар је њој дао позив и кад се она са папиром (позивом) вратила у собу, гледала је у мене очију пуних суза и, уместо да нешто каже, почела да штуца, прича Драганин супруг Милан и додаје да се стање колико-толико побољшало када се вратио са мобилизације. Међутим, до погоршања је поново дошло када је 2001. године остала без посла.
Онда је Драгана почела скоро на сваки минут да штуца и престала да говори. Односно није могла да говори. Све чује и разуме, али не може да одговори, већ само гледа и климањем главе или одобрава или пориче. Ишла је код лекара али није било вајде. Породица, посебно ћерка и син, се прибојавала да у таквој ситуацији не учини нешто најгоре. Стручњаци су се "надмудривали" око дијагнозе, од најбезазленије до најгоре. Није помагала ниједна терапија.
– Ишли смо свуда где смо чули да би било помоћи супрузи. Спавали по пећинама, манастирима, огромним шумским белезима, ишли у поноћ на изворе у шумском беспућу, по препоруци врачарица јела је и гутала свашта као факир. Посећивали смо видовњаке и врачаре у потрази за помоћи. Али без успеха. Грозно је било када су неки покушавали "да је врате у нормалу" плашећи је. Њихова теза је била ако се поново уплаши да ће све проћи, прича Милан и додаје да и сам не зна колико је пута био са супругом код разних лекара у земљи и иностранству.
Док показују налазе и терапију Драгана и Милан се, пошто су видели цедуљу (рецепт) и фотографију једног квазивидовњака, насмејаше. То је био повод да она кроз једну познату врањску песму проговори: "Кад оженим сина и добијем унуке биће све како треба".
– Син се недавно запослио. Има озбиљну везу, очекујемо да се крунише браком. Драгани је то, највероватније, помогло да проговори: "да, да, да". Недавно је било кризе када јој је мајка умрла. Штуцање се "убрзало", али ево после четрдесетодневног помена и оно се "нормализовало" и све је ређе, каже Милан док Драгана која све то слуша осмехом потврђује.
Својом болешћу штуцањем и ћутањем Драгана је збунила околину и медицину. Нико од лекара, а за помоћ су осим у Врање ишли и у Софију, Пловдив, Скопље, Београд, Ниш, Нови Сад, Крагујевац, Лесковац и многа друга места, није могао да објасни ову појаву. Све њихове тезе и терапије падали су у воду. Судећи по последњим позитивним променама, овој Врањанки ће најбоља терапија бити кћеркина удаја, синовљева женидба и рођење унука.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
