Министарка: Нема места паници

БЕОГРАД – Министарка здравља Србије Славица Ђукић Дејановић изјавила је данас да нема места паници и да је са тржишта повучено оно млеко која садржи недозвољену количину опасног афлатоксина.

„Повучена су сва млека која су прешла граниоцу од 0,05 микрограма афлатоксина по килограму. Ја сам обавештена да су то две врсте млека”, рекла је министарка новинарима у Министарству здравља.

Упитана о њеној јучерашњој изјави да грађани сами процене да ли ће пити млеко, објаснила је да грађани могу безбедно да пију млеко, али да је нормално да део грађана страхује чекајући резултате лабораторије у Холандији.

Она је одбацила да је та изјава била непромишљена.

„Ако неко има неку несигурност, вероватно му је потребно да сачека резултат неутралне лабораторије. Реално, немамо разлог за панику”, рекла је Славица Ђукић Дејановић.

Министарка је истакла да се „нама проблем није ни догодио” и да је оно што може бити проблем повучено са тржишта.

По њеним речима, млека повучена са тржиста нису имала више од 0,1 микрограма афлатоксина, а подсетила је да је до пре три године било дозвољено 0,5 микрограма те материје.

Министарка здравља је истакла да је и држава урадила све што је могла - формирала је стручно тело које ће се бавити питањем токсичности.

По њеним речима, Министарство здравља је делегирало два токсиколога у то тело и они су доступни јавности. Један од њих је директор београдског завода за јавно здравље Слободан Тошовић.

Упитана о исправности млечних производа, јаја и меса, министарка је замолила грађане да не паниче јер нема разлога за то истакла и да се континуирано испитује исправност хране и свих производа животињског порекла, „а не само онда кад неко жели да се о томе само прича”.

„Данас причамо о томе много више него што изискује ситуација. Инспекцијске службе раде крајње озбиљно и одговорно. Немамо проблем онда кад неко почне о проблему да прича, него кад се догоди. Нама се није догодио проблем односно оно што може бити проблематично је повучено”, навела је она.

Славица Ђукић Дејановић је додала да је слична ситуација у Хрватској решена за два дана, а у Србији, како је рекла, то траје из разлога који се могу претпоставити, а које она „не жели да коментарише ни као министар, ни као стручњак”.

Министарка је истакла да је у продавницама здрава храна и да законска граница дозвољене мери афлатоксина није и граница токсичности, већ је та граница, граница токсичности знатно виша.

------------------------------

Стручњаци: Млеко можемо пити, нема разлога за панику

НОВИ САД – Нема разлога за панику и млеко је безбедно за употребу у уобичајеним количинама, поручили су данас стручњаци Пољопривредног факултета у Новом Саду.

„Код нас је, као у Европској унији, дозвољено присуство афлатоксина 0,05 микрограма по килограму, док је у свим осталим земљама та граница 0,5 микрограма. По нашим резултатима на основу анализе хранива, садржај афлатоксина у литру сировог млека је 0,024 до 0,49”, казао је новинарима професор Драган Гламочић.

По његовој оцени, проблем је у томе што се у Србији разликују прописи о дозвољеном присуству афлатоксина у млеку, и у сточној храни.

„Прописе који су дозвољавали присуство 0,5 микрограма у литру млека пооштрени су пре годину и по, док прописи о кукурузу и хранивима нису мењани, и дозвољавају висок садржај афлатоксина. Ако та хранива која су законски исправна, дајемо животињама, добијамо повећану концентрацију тог микотоксина и у млеку”, објаснио је Гламочић.

Он је потврдио да има хранива у којем је концентрација афлатоскина већа од дозвољене, али је то посао тржишне контроле.

„Ако уклонимо та хранива, аутоматски ћемо решити проблем у млеку”, казао је Гламочић.

Поручио је Министарству пољопривреде да размисли о подизању горње границе допуштеног присуства афлатоксина у кукурузу, „како бисмо се ускладили с остатком света”, пошто је Србија велики произвођач кукуруза.

„Боље је суочити се с нечим и призанти, него уништити пољопривреду и примарне произвођаче. Потрошачи нису угрожени. Не може нико да каже да људи у Америци оболевају више него ми од канцера и других болести, а тамо су дозвољене концентрације много веће од наших”, казао је Гламочић.

Оценио је да је сада наважнија контрола на фармама и на улазу сировине у млекаре.

Рекао је да држава има ваљане супстанце (адсорбенте) који се користе да вежу део вишка афлатоксина и који економски нису велико оптерећње за произвођача. Њиховом употребом ниво тог микотоксина може се свести у дозвољене границе.

„Адсорбенти микотоксина већ након три или четири дана смањују ниво афлатоксина, а коштају од три до 16 динара дневно по грлу, што није велики трошак”, сматра Гламочић.