Неухватљиви летећи несташко

Хоће ли лажни открити правог детлића? Први је скаламерија с две камере коју надгледа рачунар, а други је ретка врста птице, последњи пут виђена пре више од шест деценија. Да ли је у међувремену заувек ишчезла?
Ко зна које по реду трагање започело је 2004. када је један кајакаш изјавио да је, спуштајући се дивљом реком у Аризони, спазио неухватљивог скривача. Као на дати миг, одмах су похрлили заштитници природе, осматрачи птица, проучаваоци поља и остали радозналци.
Минулог јуна истраживачи су авионом надлетали ушће Мисисипија да пронађу подручја подесна за боравак једног од најкрупнијих и најраскошнијих кљуцача на свету (Campephilius principalis), с дугачким кљуном боје слоноваче и шареном ћубицом.

У лов се укључила иа Национална свемирска и ваздухопловна агенција. Сарадници Годардовог свемирског центра и Универзитета Мериленд укрцали су у летелицу уређај који ласерским зрацима снима растиње (LVIS). Зашто су га понели?

Зато што се светлосне честице (фотони), испаљене из справе у виду рафала, одбијају од лишћа, грана и земљишта и враћају назад. Проучавајући ове одразе, научници виде све што се збива у самом врху дрвећа, на тлу и између. Другим речима, с висине имају преглед од корена до крошње.

За разлику од снимања (фотографије) из авиона и сателита у две димензије, најновији поступак пружа тродимензионалну слику простора. То омогућује зналцима да у току лета процене како изгледа шума и шта скрива. Ласерска направа, успут, исцртава крајолик који се надлеће, дочаравајући дебљину биљног прекривача на тлу, густину лишћа на дрвећу, близину извора воде и старост шуме.

Подухват је измамио више од 50 стручњака, предвођених научницима са Универзитета Корнел, да крену у потрагу дужу од годину дана на југоистоку САД. У априлу 2005. појавило се саопштење у познатом часопису "Наука" (Science) да је, најмање, један мужјак преживео. Изостали су, међутим, опипљиви докази.

Напослетку су у помоћ позвани стручњаци за тзв. интелигентни надзор с два универзитета, Корнел и Тексас, који су смислили поступак аутоматског препознавања птица у лету. Две камере од по три мегапиксела снимају парче неба, величине 92 пута 275 метара, изнад једне реке с много рукаваца у Арканзасу где би могло да буде станиште или хранилиште неухватљивог детлића.

Сваке секунде се 11 призора (оквир), оштрине 1.600 пута 1.200 тачака, смести у привремено складиште (buffer) и истог часа их нарочити програм прегледа. Све што није битно одмах се избрише, а остало ускладишти на чврстом диску. Дотични програм, који покреће оперативни систем "линукс", у стању је да разазна лавину покрета у брзом лету и уочи разлучи их у односу на саму позадину (лишће и облаци). Усавршен је после терористичког напада на Светски трговински центар у Њујорку 2001.

На сличан начин су праћене чапље, дивље гуске и црвенорепи јастребови.

Научници ишчекују да ће потрага за "светим гралом" орнитологије (изучава птице), коначно, уродити плодом.

-----------------------------------------------------------

Брачни живот

Званично на списку ишчезлих врста, два пута је, наводно, примећен мужјак – 2004. и 2005 у Арканзасу. У јуну прошле године расписана је награда од 10.000 долара свакоме ко покаже где се гнезди, пребива или храни.

То је, иначе, један од најкрупнијих детлића на свету, достиже од 48 до 52 сантиметра у дужину, тежи од 450 дo 570 грама, има кратке ноге и дугачке повијене канџе. Обично је сјајне плаво-црвене боје, са истакнутим кљуном и ивичним шарама с горње и доње стране крила. Највише воли густу мочвару и борову шуму; углавном се храни ларвама шумских буба, а једе и семенке, воће и остале инсекте. За опстанак једног пара, а већином тако живи, потребно је, најмање, 25 квадратних километара мочваре или шуме.