Политичари из магарећих клупа

Намера власти у немачкој покрајини Доња Саксонија да у следећој школској години укине могућност понављања разреда изазвала је праву полемику широм Немачке у којој се поставља питање да ли се политичари залажу за укидање понављања разреда само да би тиме били „рехабилитовани” за сопствене лоше школске успехе. Наиме, испоставило се да је листа немачких политичара који су били понављачи подужа.

Социјалдемократски кандидат за новог канцелара Пер Штајнбрик је два пута понављао разред због недовољних оцена из латинског и старогрчког језика. Актуелни шеф немачке дипломатије Гвидо Вестервеле је поновио разред због недовољних оцена из хемије и физике, а потом је морао да пређе на нижи школски ниво, до пред матуру.

Латински је био препрека на путу до матуре бившег баварског премијера Едмунда Штојбера из баварске Хришћанско-социјалне уније. Бивши немачки председник Кристијан Вулф је понављао због „шестице” из француског, што је најгора односно двоструко негативна оцена у Немачкој („петица” је упоредива са „јединицом” у Србији, а „шестица” је „један минус”).

За разлику од сада познатих политичара, садашњи ђаци са недовољним оценама у Доњој Саксонији, уместо године проведене у „магарећим клупама”, према предлогу измене закона имаће прилику да ипак похађају виши разред, а пропуштено ће надокнадити у оквиру индивидуалне, допунске наставе.

Измена закона о школству, упркос халабуци, не представља новину у Немачкој. Пре Доње Саксоније слични закони су усвојени у покрајинама Рајна-Палатинат и Баден-Виртемберг, и у градовима са статусом покрајине, у Берлину, Хамбургу и  Бремену. Ипак, на доношење овакве одлуке у Доњој Саксонији гледа се као на сигнал за преосталих десет немачких покрајина да измене своје законе о школству.

Стручни аргументи у расправи своде се на два аспекта. Поставља се питање како се понављање разреда одражава на психу неуспешних ђака, односно да ли доприноси поштовању дисциплине и осећању одговорности, или подстиче депресију и фрустрације.

Са друге стране, истиче се финансијски трошак који настаје због „понављача”. У ресорним министарствима је израчунато да око 170.000 регистрованих немачких „понављача” узрокује додатно оптерећење буџета за школство између 1,4 одсто (Баварска) и четири одсто (Доња Саксонија) годишње. Укупно, понављачи у периоду предвиђеном за похађање основних и средњих школа узрокују трошкове у висини од преко десетак одсто годишњег буџета за школство.

Међутим, у земљи која је од пре неколико година у вртлогу скандала због лажних диплома и плагијата докторских дисертација високих политичара, разматрање ових детаља скоро да пада у засенак пред листом актуелних политичара а бивших понављача.

Бивша савезна министарка образовања Еделгард Булман признаје да је више волела да иде у дискотеке него на (допунске) часове латинског, па је понављала један разред гимназије. Понављале су и ресорне колеге министарке Булман, али на покрајинском нивоу – министарка за школство покрајине Северна Рајна-Вестфалија Барбара Зомер и педагог покрајине Сар и каснији министар културе Јирген Шрајер. Некадашњи министар културе Доње Саксоније Бернт Буземан такође је био понављач, а на листи истакнутих политичара из „магарећих клупа” обрео се и садашњи градоначелник Берлина Клаус Воверајт.

Шта просечни Немац мисли о политичарима који су били лоши ђаци, произлази из карневалског скеча који је почетком фебруара обишао земљу. Забринути родитељ саветује дете: „Учи, сине, иначе ћеш морати да постанеш политичар.”