Даница

Крећем се аутопутем ка Крагујевцу.Престижу ме ,,бесни” џипови који коштају 100.000–150.000евра, са затамњеним стаклима. Гледам где возим и пазим да им се склоним с пута. Погађате зашто? Залудан и згранут, размишљам шта сам јутрос прочитао у ,,Политици”. Прочитао сам податак да је,тамо неки,директор железница потрошио 100 милиона динара на ручкове за добробит српских непостојећих железница.

Стижем у Крагујевац где ме сачека, шокира и одузме вест да је „Помоћ стигла касно” и да је Даница преминула. Срце младе Крагујевчанке престало је да куца у часу када се градом прочула вест да је сакупљен већи део новца неопходног за операцију у иностранству. Сума новца за насушну операцију Данице је колико вреди један џип коме сам се склањао на аутопуту или четири пута мање од новца добијеног продајом крагујевачког фудбалера којије неко мазнуо. Губитак младог живота Данице алармантно нас приказује као нехумано друштво које живи у нехуманој држави која је изгубила кредибилитет здравства и коначно нам (не свима) отворила очи да живимо у болесној држави по систему: „Да ли се Николић дистанцира од Дачића”. Баш смо забринути. Или кога се у држави умирућих младих то тиче?

Присетих се да нам је било смешно када је јапански министар саобраћаја поднео оставку јер је неки воз каснио петминута! Несрећним родитељима преминуле Данице Ћирковић је слаба утеха да је актуелна министарка здравља управо из њиховог града.