Празник европске културе у Риму

Специјално за "Политику"
Рим – Италијански председник, Ђорђо Наполитано, позвао је шефове држава свих чланица Европске уније да, поводом прославе педесетогодишњице потписивања Римских уговора, позајме по једно, емблематично ремек-дело из сопствене историје. Сви су одговорили са ентузијазмом и – ево нас на изложби у председничкој палати Квиринал.
У Салону почасне гарде од 23. марта до 20. маја, заједно са оригиналним Римским уговорима, изложена су уметничка дела која следе пут од далеке праисторије до савременог доба. Поглед се одмах зауставља на "Мајци Земљи" са Малте. Седећа камена фигурица тзв. "Дебеле жене", божанство плодности код медитеранских цивилизација, подсећа да су прва европска културна искуства базирана на много старијим цивилизацијама Средњег и Блиског истока.

Грчка се представља типичним делом архаичне уметности. Античка статуа "Коре" (530. п. н. е), израђена у мермеру, приказује женску фигуру тесно обавијену хаљином. Ремек-дело грчког сликара Астеаса, ваза "Отмица Европе" (4. век п. н. е), изложена поред Римских уговора, претворена је у "заједнички симбол" Европске уније. Ова изузетна грчка ваза, пронађена 2006. у Италији (Света Агата, Magna Grecia), изабрана је да би представила европску културу и сажела дугу историју Старог континента.

Присећајући се јеванђелизације кримских Хазара, касније Словена, не чуди што су православне земље овај период означиле као најважнији у њиховој културној историји: Бугарска излаже рафинирани накит, разрађене технике (9-10. век), који припада богатој ризници античког града Велики Преслав, а представљена је и икона која приказује Светог Теодора (манастир Свети Пантелејмон, 10. век), сведочећи о значајном процвату израде икона у бојеној керамици, почевши од краја 9. века.

Кипар је изабрао икону "Причест Апостола" (15. век), док се Румунија представља са три фреске приписане сликару Добромиру: Свети Димитрије, Св. Никола и Св. Ђорђе, које потичу из велике поствизантијске цркве Куртеа де Аргес (16. век).

Ремек-дела која представљају Италију, Немачку, Шпанију и Белгију припадају најплоднијем периоду европске историје. Ренесанса и експлозија хуманизма стављају Човека, његов разум и интелектуалне способности у центар света. Тицијанова слика "Портрет племића" (1520), представља читаву италијанску уметност, наглашавајући уметников изванредни артистички таленат.

Немачка је изложила Дирерову слику "Портрет Јакоба Муфела" (1526). Као највећи немачки ренесансни сликар, Дирер је једини који се може поредити са италијанским уметницима тог времена. Шпанија се представља Веласкезовим уљем на платну "Поглед на врт Виле Медичи" (1629-1630). Овај "сликар над сликарима", како га је дефинисао Мане, и данас се сматра генијалним сликарем стварности.

Белгија је представљена Ван Дајковом сликом "Оплакивање Христа" (1634-36), док су Велика Британија, Шведска, Финска и Пољска изабрале дела из деветнаестог века. У том периоду, подстакнуте идеалима Француске револуције, многе европске земље су се бориле против стране доминације и добиле независност. Две слике из тог времена, Валбомова "Смрт шведског краља Густава Адолфа II у Луценској борби" (1855) и "Устав од 3. маја 1791" (1891), дело пољског сликара Матејка, овековечују националне битке против страних угњетача. Друга два ремек-дела која долазе из Енглеске и Финске, Тарнеров "Долазак Луја Филипа у Портсмаут, 8 октобра 1844" (1844-5) и Еделфелтов "Залазак сунца на брежуљку Каукола" (1889-90), уводе у магични свет игре светлости и лирске апстракције.

Четрнаест земаља чланица излаже дела из двадесетог века. Мађарска се представља Коскином сликом "Усамљени кедар" (1907), Литванија Циурлионисовом симболистичком "Сонатом бр. 6" (Звездана соната) Алегро и Анданте" (1908), Летонија Пурвитисовим пејзажем "Зима" (1910), Чешка Гутфројндовом "Кубистичком бистом" (1913-14), Аустрија Шилеовом "Лежећом женом" (1917)… Португалија је одабрала две Кардозове слике "Без наслова" (1917) које су под видљивим утицајем кубизма и Маљевичевог супрематизма, Холандија Мондријанову апстрактну "Композицију са решетком 3" (1918), Словачка Бенково уље "Ка пољу" (1934), Луксембург Кутеровог "Дрвеног коњића" (1937), Естонија Хамерову реалистичку "Породицу у води" (1941), Ирска Јитсовог "Каваљера који пева" (1949). Словенија се представља уљем на платну Габријела Ступице "Аутопортрет са ћерком" (1956), Данска Киркебијевим "Венецијанским пророчанством" (1976).

Да би се, међутим, пронашла француска замисао Европе, треба стати испред чувене Роденове скулптуре "Мислилац" (1903). Роден је свом "Мислиоцу" дао поетско значење: на почетку замишљена да прикаже Дантеа испред врата пакла, ова статуа временом постаје универзални симбол човека који размишља о свету, спремног да снагом мисли брани универзалне вредности хуманизма и слободе.