Пооштрити прописе за сточну храну

Све док се не измене прописи и присуство афлатоксина у сточној храни не усагласи са стандардима за млеко, постојаће могућност да се афера која траје две недеље понови.

Србија је кренула у усаглашавање прописа са Европском унијом и 2011. смањила дозвољено присуство афлатоксина у млеку. Задржала је, међутим, старе прописе за сточну храну, односно нисмо ишли природним и логичним редоследом.

– Европа је прво подигла стандарде за сточну храну и увела едукацију за фармере, а ми преко ноћи само високе стандарде за млеко. Наши стандарди за присуство афлатоксина у храни за краве музаре су пет пута блажи у односу на европске. Не можете очекивати да у том случају добијете млеко по европским стандардима – казао је Дејан Крњајић, државни секретар у Министарству пољопривреде.

Да је највећи проблем у томе што се у Србији разликују прописи о дозвољеном присуству афлатоксина у млеку и у сточној храни, сматра и Драган Гламочић, професор Пољопривредног факултета у Новом Саду.

– Прописи који су дозвољавали присуство од 0,5 микрограма у литру млека пооштрени су пре годину и по, док прописи о кукурузу и хранивима нису мењани и дозвољавају висок садржај афлатоксина. Ако та хранива која су законски исправна, дајемо животињама, добијамо повећану концентрацију тог микотоксина и у млеку – објаснио је Гламочић, а преноси Б 92.

Дејан Крњајић истиче и да се о овом питању дискутовало на радној групи о млеку и да постоје различита мишљена стручњака, па чак и она да су наши критеријуми за млеко превисоки, будући да су остали на снази домаћи стандарди за сточну храну.

Будући да је сада очигледно да је кукуруз, односно сточна храна узрок спорних састојака у млеку, поставља се питање о ком кукурузу је реч. Да ли је онај који нам је враћен из Италије завршио у сточној храни? Или оних седам одсто узорака које је држава након тога означила као неупотребљиве за сточну храну? У Фитосанитарној инспекцији негирају и једно и друго.

– Пошиљке које су враћене из Италије, код нас су пристигле почетком јануара и донето је решење о забрани промета тог кукуруза. Он се и даље налази код извозника и није још искоришћен чак ни за биогориво. Реч је о две пошиљке, које нису пуштене на наше тржиште – каже Небојша Милосављевић, начелник Фитосанитарне инспекције Министарства пољопривреде, додајући да је у накнадним контролама утврђено да у пет објеката у Србији има кукуруза с повећаном количином афлатоксина.

– И ту смо донели решење о забрани коришћења и препоруку да се може употребити само као биогориво. Ни тај кукуруз није отишао на тржиште и налази се у силосима – тврди Милосављевић.

Упитан који заражени кукуруз је онда узрок афлатокисна најпре у сточној храни, а потом и у млеку, он одговара да онај у којем је већ нађена опасна материја сигурно није, али да није могуће контролисати целокупан кукуруз у земљи.

– У Србији постоји 400.000 робних произвођача, нека половина од њих има кукуруз на својим имањима, па је немогуће преконтролисати 200.000 пољопривредника. Али, ми смо опет кренули у акцију узорковања и код оних код којих смо већ били и код мањих произвођача да поново проверимо има ли афлатоксина у повећаним количинама – наводи Милосављевић.

Америчка Агенција за храну и лекове (ФДА) сматра да, кад су у питању афлатоксини, није могуће постизање апсолутне безбедности хране. Повремена конзумација малих количина афлатоксина је неизбежна, али у том случају се сматра да је ризик за појаву болести врло низак, наводи се на сајту Пољопривредног факултета у Новом саду. Афлатоксини су токсични продукти плесни аспергилус флавус, који могу бити присутни у житарицама, воћу, поврћу, храни за животиње и производима намењеним исхрани људи. Посебно је важна чињеница да се овај токсин излучује млеком у случајевима када су животиње храњене контаминираном храном. Према многим истраживањима афлатоксини у организму људи и животиња оштећују јетру и друге органе и показују канцерогена својства.