Абу Даби – драгуљ Блиског истока

Од нашег специјалног извештача

Абу Даби – Моћ владајуће породице Абу Дабија потиче из једноставне чињенице да тај емират буквално лежи на нафти и гасу. Мада је Дубаи, симбол раскоши Уједињених Арапских Емирата, Абу Даби има највеће резерве нафте и гаса, којима се још не назире крај. Али будући да су ти ресурси ипак ограничени Емираћани већ имају план за будућност.

У Визији до 2030. године, како су то љубазни домаћини предочили групи београдских новинара, која је ових дана боравила у том емирату, предвиђено је да се 40 до 60 одсто профита од нафте прерасподели у секторе финансија, информационих технологија, индустрију алуминијума, обновљиве изворе енергије, авиосаобраћај, транспорт, логистику, туризам... Образовање и здравство, такође су им високо котирани на листи приоритета.

Абу Даби, до пре само неколико деценија пустиња са екстремним климатским условима, а данас драгуљ Блиског истока, свој процват дугује мудро вођеној унутрашњој и спољашњој политици шеика Заједа бин Султан ал Нахјана. Он је почетком седамдесетих година постао први председник.

Ујединио је емирате, чије се становништво пре него што је потекла нафта, бавило рибарством, ловом на бисере и трговином. Сигурном руком и мудрим одлукама земљу је водио у просперитет. Он је заслужан што у овој земљи данас нема гладних, сиромашних, незапослених и криминала.

Сам је осмислио како ће се земља развијати и лично пројектовао изглед Абу Дабија са око 2,1 милиона становника, града широких булевара и високих зграда у коме доминира западњачка архитектура са препознатљивим елементима арапског утицаја. Свом народу је поклонио грандиозну џамију од белог мермера која носи његово име и која стилом и градњом подсећа на индијски Таџ Махал.

Портрет ујединитеља емирата видљив је на сваком јавном месту. Немогуће је ући било где па и у хотеле или шопинг молове, а да се на централном месту не сусретнете са портретом шеика Заједа и његова два сина: Калифа који га је наследио после смрти и престолонаследника Мухамеда, за кога кажу да највише подсећа на оца и који ужива велике симпатије становништва.

Синови су наставили очеву визионарску политику, што се види из чињенице да су Емирати одмах иза Катара, са око 4,7 милиона житеља, најбогатија земља арапског света и да њихов годишњи БДП износи 360, а план је да достигне 416 милијарди долара.

Челници компаније „Мубадала”, коју води шеик Мухамед и преко које владајућа породица улаже новац, прогнозирају да ће Уједињени Арапски Емирати ове године забележити раст од четири до пет одсто. По њима могућ је и већи раст зато што ову арапску земљу није уздрмала светска економска криза.

Да брзо расту види се на сваком кораку. Рецимо крајем прошле године отворили су савремену луку „Калифа порт” коју сматрају својим највећим инфраструктурним пројектом, јединим те врсте у региону Блиског истока и северне Африке. Она се просторе на невероватних 51 километар и способна је да прими највеће контејнерске бродове.

Претовар робе је аутоматизован. Посебно обучено особље на дугме уз помоћ џојстика из управне зграде управља виљушкарима који претоварају 2,5 милиона тона контејнерског терета и 12 милиона тона остале робе.

Посебно су поносни на футуристички пројекат „Маздар сити”, који ће бити први град на свету без угљен-диоксида. Када буде завршен 2025. године имаће 40.000 становника, стотине предузећа, универзитет и ослањаће се искључиво на обновљиве изворе енергије.

Становници овог града, који ће коштати око 18 милијарди долара, превозиће се персонализованим аутоматизованим возилима која ће се напајати обновљивом енергијом без трошења струје користећи мрежу оптичких каблова и магнете уграђене у земљу да би пронашли свој пут од једне до друге тачке.

И наравно пошто претендују да постану туристичка дестинација читаво једно острво Садијет претвориће у уметнички центар. Ту ће отворити музеј Зајед, али и Лувр и Гугенхајм, за које су ангажовали познате светске архитекте да испројектују реплике познатих музеја са карактеристичним арапским елементима. Довољно је рећи да су колекције уметничких дела већ купљене.

Иако космополитски град, у коме 80 одсто становништва чине странци, у Абу Дабију се на сваком кораку осећа ислам и арапски начин живота. Џамије се налазе на сваком кораку. Алкохол се једино точи у ресторанима хотела, али не у свим. Странци који су се због посла овде окупили са свих страна света могу да се облаче како желе.

Наравно, увек је препоручљиво показати мало поштовања према домаћинима. Локално становништво углавном је обучено традиционално –  мушкарци носе дугачке беле хаљине, а жене црне „прекриваче” и црну мараму која прекрива косу, а може и лице.

Мада испод њих најчешће носе модерну западу одећу (скупих модних марки), а ни штикле нису ретка појава. Иако се подстиче њихово образовање и школовање и неретко се налазе на кључним менаџерским позицијама, традиција је још јака и многе се удају на старински начин – договореним браковима.

Када се Емираћани жене, од државе на поклон добијају кућу и око 20.000 долара. При том, млади брачни пар ослобођен је плаћања свих дажбина, јер то за њих чини држава. На тај начин, држава се стара да њени грађани имају све услове за стварање породице.

Због оваквих и низа других погодности, држављанство Емирата је немогуће добити (ни рођењем, ни браком ни на било који други начин), јер та могућност уопште није предвиђена законом. Подразумева се да су им школовање и здравство бесплатни.