Деса Тревисан

Деса Тревисан је била Едит Пјаф новинарства. На изглед сићушна, у ствари вулкан од чијих су се ерупција плашили званичници реалног социјализма широм Централне Европе и Балкана.

Као дописница лондонског листа „Тајмс” изградила је сопствени професионални ауторитет. Познавала је многе припаднике комунистичке елите од Румуније до Чехословачке, од Мађарске до Пољске. Живећи у Београду, Југославију је знала у душу.

Западни новинари би прво код ње ишли на брифинг. Као неспорни доајен, она би их информисала, саветовала, усмеравала или, што је највише волела, „рибала” што се нису довољно спремили пре него што су кренули на пут.

Обожавала је „пунокрвне” новинаре: који су пуно пушили, пили, куцали са два прста и имали иза себе барем један неуспео брак.

Као млад новинар, дивио сам се потајно њеним увек провокативним питањима на конференцијама за новинаре, храбрости да не прихвати одговор и да полемише. Ако треба и да направи инцидент, да је се уплаше.

Из Румуније ме замало нису протерали јер ме одвела на сусрет са свом четворицом „слободних синдикалиста” у време Николае Чаушескуа. У Пољској ми је омогућила контакте са дисидентима попут Адама Михњика.

Имала је неку чудну моћ да око себе окупи људе: код куће, за „Десиним столом” у Међународном прес-центру за ручак или у Клубу књижевника за вечеру. Али допуштала је да јој приђу само они који су јој се допадали или они који су јој били потребни. Према осталима је била сурова.

Време Слободана Милошевића једноставно није могла да поднесе. Од мрског српског национализама, преко покушаја „атентата” ваздушном пушком 1992, па до 1999. када су је осудили на десет дана затвора и протеривање из земље јер није имала неки печат у пасошу.

„Знам ја енглеску демократију”, рекао је легендарној дописници градски судија за прекршаје и послао је на издржавање казне у Централни затвор. Пуштена је брзо, али се одмах вратила у Игало, што је свакако пријало њеном већ добрано истрошеном организму.

Тада је дошла до закључка да је бивша Југославија, ипак, представљала неразмрсив чвор и да би све пукло и да није било Милошевића.

Деса Тревисан рођена је 1924. у Загребу као Десанка Павловић, ћерка српског трговца и банкара и мајке Хрватице. Као дете знала је да се на Брду код Крања игра са Петром Другим Карађорђевићем и путује „Оријент експресом”.

У Лондон је отишла 1950. Враћа се у Београд као дописница лондонског „Тајмса” што ће бити све до 1995. када је власт одбила да јој продужи акредитацију.