Само солидарна Европа има будућност

Социјалиста по убеђењу, глобални дипломата по професији, искусни преговарач, Мигел Анхел Моратинос, дугогодишњи министар спољних послова Шпаније у влади Родригеса Сапатера, данас ради на организацији једне међународне алијансе за спречавање глади у земљама погођеним сушом.

Уједно, он учествује у дебатама Високог савета председника Генералне скупштине Уједињених нација Вука Јеремића који је крајем ове недеље одржао дводневну конференцију у Паризу.

Моратинос, међутим, истиче у интервјуу за „Политику”, да је „функција у савету председника ГС УН волонтерска што значи да се за њу не добија никаква новчана надокнада”.

Моратиносова улога у решавању многих кризних ситуација и ублажавању међународних идеолошких и оружаних конфликта је добро позната у свету, па се зато његове дијагнозе и размишљања о садашњој ситуацији с пажњом слушају и уважавају.

Место челника Агенције УН за храну и пољопривреду (ФАО) нисте успели да освојите. Бразил је био јачи за четири гласа пре годину и по дана када је свет гласао за ново руководство ФАО-а и сада је директор ове организације са седиштем у Риму Бразилац Жозе Грациано. Али, Ви сте остали активни у глобалној дипломатији против глади?

У овом тренутку седиште ми је у Дохи, у Катару. Радим као међународни саветник за организовање алијансе чији је циљ да спречи глад у земљама погођеним сушом. Покушавамо да утврдимо поуздане економске финансијске механизме који би у случају природних катастрофа спречили масовно гладовање становништва. Биће то нека врста алијансе сличне НАТО-у само за ефикасну борбу против искрслих опасности које могу да изазову глад. Искорењивање глади је један од најконкретнијих и најважнијих циљева Уједињених нација.

Чиме се бавите као члан Високог савета председника Генералне скупштине УН Вука Јеремића, у чијем саставу су личности као Џефри Сакс, професор на Харварду, Јевгениј Примаков, бивши премијер Русије, Хосе Мигел Инсулса, генерални секретар Организације америчких држава, шеик Мухамед Сабах ал-Салем ал-Сабах… Да ли је то плаћена и званична функција?

То јесте званична функција, јер сви смо ми имали част да нас Јеремић у својству председника Генералне скупштине УН, званичним писмом, позове да будемо чланови Високог савета. Али ово место није плаћено, већ је то част. Чак нам се не покривају ни трошкови путовања и састанака. Господин Јеремић приреди ручак и то је све.

О чему сте разговарали на дводневном састанку у Паризу који је јуче завршен?

Заједно с другим личностима високе међународне репутације и престижа, разговарамо о реформама и прилагођавању организације УН новим изазовима у 21. веку. Нарочито нас занима како да светска организација делује ефикасније и с равноправнијим начином представљања из свих крајева света. Како да УН постане демократичнија и с више кредибилитета. У Паризу смо се састали као консултативна група како би разрадили и упоредили идеје које ће актуелни председник ГС УН до краја свог мандата предложити ради ефикаснијег рада светске организације.

Тешко је овакве глобалне теме сажети у један интервју, али где ће се резултати осетити у најкраћем року?

Прво о дијагнози: постоји консензус да УН нису организоване у складу с новим актуелним токовима у свету. Постоје нове економске и глобалне силе чија улога није одговарајуће заступљена у УН. Такође, даћемо подстицај дебати о реформама, како би све чланице УН имале знатно активнију улогу у организацији.

Као министар спољних послова Шпаније водили сте дипломатску битку против охрабривања сепаратистичких тенденција у свету. Шпанија је једна од пет земаља која није признала независно Косово, а сада су ојачале тенденције у Каталонији за њено отцепљење?

Позиција Шпаније у вези с Косовом је јасна. И чини ми се да нам је време дало за право. Сепаратистичке или националистичке тенденције угрожавају стабилност држава сада када је у време кризе она неопходна како би се превазишле тешкоће. Једини начин да се ти проблеми реше је дијалог, договор и компромис уз уважавање међународног права. Унилатералне одлуке доводе до конфронтације и угрожавају стабилност.

Како видите будућност Шпаније с обзиром на политичку и економску кризу, која је заоштрена и покретима за отцепљење?

Верујем да Шпанија има огроман капацитет за очување и обнову своје државе. Ми наравно, као демократска земља, поштујемо критике и захтеве који су дошли из појединих делова земље, али сам убеђен да ће Шпанија из ове дебате изаћи јединствена и да ће очувати 100 одсто целовитост своје територије. Већина становника Шпаније верује у њену целовитост.

А шта ће бити са Европом?

Као и увек када је била у рецесији или кризи, тако и сада, Европа мора да се окрене развоју, мора да подстиче оне секторе који су залог за сигурну будућност, образовање, науку, социјално одговорне државе. Она не сме искључиво да се усмери на сасецање дефицита и на мере штедње. Она мора да уложи у иновације у инфраструктуру, у раст и развој… Истовремено мора да одржи и развија европски економски и социјални модел коме теже милиони људи у свету. Треба да поведе више рачуна о својим трошковима, да се прилагоди времену, али никако не сме да изгуби оно што је њена суштина, равноправност, правда, социјалну сигурност, солидарност. Потребна је већа политичка и економска интеграција.

Ако нема солидарности нема ни Европе?

Само заједно, делећи наше богатство, можемо једни друге да обогаћујемо. Уколико не постоји основна солидарност уколико људи у многим државама излазе на улице и траже већу и истинскију демократију у европским институцијама, бојим се да је идеја Европе угрожена. Убеђен сам да ће европски грађани бити ти који ће успети у идеји да се створи солидарнија Европа с већим степеном интеграције. То је визија Европе за коју се залажемо. Ако превагну они политичари који хоће малу Европу, односно збир националних егоизама, шкрту и несолидарну Европу, он ће изгубити свој престиж и постаће само занимљив музеј за туристе из света.