Монопол се "чупа" клештима
Кад по српској привреди треба да се "оспе паљба" и да се окарактерише као монополизована, онда ни економисти, ни државни званичници, ни тржишни играчи не бирају речи. Међутим, када прст треба да се упери на појединце који убирају благодети доминантног положаја, онда сви гласноговорници напрасно онеме. Иако је прошлог викенда из централе Либерално-демократске партије Мирослав Мишковић оптужен како је спречио дистрибуцију "Статус" магазина, јуче је било тешко пронаћи некога ко је, према речима Зорана Остојића, функционера ЛДП-а, спреман да коментарише "пример монопола који гуши Србију и разара њену економију".
Само клештима могле су се ишчупати речи на ову тему. Велики број економиста јуче је сматрао да је свој део посла завршио тиме што је давно указао да проблем постоји, а да су сада на потезу државни органи. Државни чиновници одбијали су да, како кажу, улазе у личне сукобе са монополистима.
Ако се дословце примени дефиниција из економских уџбеника, према којој је монопол тржишна ситуација где на страни понуде стоји само један продавац, а на страни тражње мноштво купаца – онда ми немамо проблем такве природе. Међутим, Закон о заштити конкуренције познаје појам "злоупотребе доминантног положаја".
У Комисији за заштиту конкуренције објашњавају да такав положај користи онај привредни субјект који послује независно од других.
– Било да је реч о купцима, или њиховој конкуренцији – објашњавају и додају: – То је онај ко може да повећа цену а да не размишља да ли ће се то одразити на његову продају. Кад се испитује доминантан положај полази се од анализе тржишта. По нашим сазнањима, у продаји прехрамбених производа "Делтин" тржишни удео је у Београду већи од 40 одсто. Закључили смо да је таква концентрација недопуштена. Комисија је после куповине "Це маркета" поднела прекршајне пријаве, и то је сада у рукама судова – истиче неименовани извор из Комисије за заштиту конкуренције.
Казне прописане законом су ригорозне и крећу се од један до 10 процената укупног прихода групације. Међутим, објашњавају у Комисији, проблем настаје зато што они немају могућност да санкционишу оне који крше закон.
У прошлој години Комисија је примила четири захтева за утврђивање постојања забрањених споразума, 19 захтева за покретање поступка за утврђивање злоупотреба доминантног положаја и 56 захтева за издавање одобрења за спровођење концентрације, односно припајања фирми. У два случаја Комисија је утврдила да постоји злоупотреба монопола. Недавно је јавно прозван и кабловски оператер СББ који је хтео да свог конкурента "истисне" са тржишта. Међутим, за више од годину дана, колико постоји такозвана Антимонополска комисија, није изречена ниједна казна. Истовремено, то је био повод да се мноштво критика упути на рад Комисије.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
