Књига као драгоценост

У времену опште суше у култури, а у шаху и у резултатима, последњи публицистички подвизи представљају неочекиване и изузетно значајне догађаје. После изузетне књиге Мирослава Нешића „Причао ми Глига”, чије је представљање било претходне недеље и у крагујевачком Шах-клубу Раднички, Машински факултет у Београду је био домаћин промоције завршног тома капиталног библиографског дела проф. др Душана Драјића „Преглед шаховске литературе бивше Југославије 1886-1991 (анотирана библиографија)”.

Петим томом, који доноси допуне, биографије најистакнутијих публициста и индексе, заокружен је преглед литературе некада друге шаховске силе света, која се тиме придружила првој, Совјетском Савезу. Наиме, само је СССР на сличан начин оставио траг своје писане шаховске културе, иако не за цео период трајања земље. Аустралија је, под утицајем Драјића, нашег професора електротехнике и великог шаховског заљубљеника, на путу да то оствари.

Зато није чудо што је представљање сваког тома овог прегледа литературе било својеврсни догађај који су редовно подржавале наше шаховске легенде. Сваки пут је ту био Светозар Глигорић, коме је овог пута минутом ћутања одата пошта, а његово место је заузео Љубомир Љубојевић.

– Као млад играч, највише сам ценио књиге од којих сам имао практичну корист – говорио је Љубојевић. – Сада другачије гледам на историју. Животно искуство ми је показало да су тематика картотеке и практичне литературе јако повезани. Ово је филантропски, несебичан, рад човека који је ујединио сва могућа издања на територији бивше Југославије у једном великом периоду, показујући колико је шах укорењен у менталитету балканског подручја. Рад професора Драјића је још детаљнији и већи од оног што је урадио Сахаров у СССР, на радост свих колекционара света. То не би могао активан играч, то треба да буде човек од науке, са префињеним аналитичким духом, да споји вредности свог посла са шаховским ентузијазмом. Не заборавимо да и машинство и електротехника припадају природно математичким наукама, да је њихова спона са шахом врло јака. Труд који је професор Драјић уложио раван је оном који смо улагали за освајање медаља.

Љубојевић наглашава колики је значај великих претходника данашњих шахиста:

– Шах је доживео гигантски напредак, али не можемо да запоставимо оне који су томе утабали пут. За мене исту вредност имају данас најбољи играчи као што су имали у 19. веку Штајниц, Морфи, Пилсбери и остали. до данашњих дана великом напретку. Ако смо у једном времену добили генија у Фишеру, и остали светски прваци, као и њихови претходници у поретку шаховске историје, изнели су шах на ниво науке и врло префињене уметности.

Представљање ове књиге на Машинском факултету водио је новинар Синиша Ружичић, а поред аутора и нашег славног велемајстора, говорили су Боривоје Жарић, дугогодишњи шаховски радник и хроничар, и Душан Вуковић, члан удружења шаховских библиофила „Кен Вајлд”, са којим је аутор сарађивао.

Долазак Љубојевића у Београд увек је прилика и за шире шаховске разговоре, а овај смо наставили и темом будућности књиге у шаху, и уопште:

– У оваквим прегледима биће веома тешко обухватити информатички период, јер постоји безброј малих и тешко доступних сајтова, од којих неки трају врло кратко и касније им је тешко ући у траг. У данашњем свету, где информатика узима маха и окупља младу генерацију која све ређе чита књиге, права књига биће много вреднија и имаће већу тежину. Папир ће се све мање користити и због захтева за заштиту дрвећа, а вредне књиге које се буду чувале у билиботекама под посебним условима достићи ће вредност великих уметничких дела. Књиге ће постати драгоценост!