Мање ђака и студената у приватном образовању

Пре две године приватне факултете је уписивало готово 20 одсто академаца, а прошле 17,5 процената. – Разлози: економска криза и „бела куга”

Како показују подаци просветних власти, последњих година је приметан тренд пада броја ђака који уписују приватне факултете и високе школе, а према нашој мини-анкети, слична је ситуација и у приватном средњем образовању.

Према „Стратегији развоја образовања Србије”, од укупне академске популације 2010. године на приватним факултетима било је 19,3 одсто студената, а на државним високошколским установама 80,7 процената. На „приватнике” 2011. је отпало 18,1 одсто студената, а лане 17,5.

Према последњим подацима Републичког завода за статистику, од 53.179 бруцоша у Србији, на приватним факултетима и високим школама у школској 2012/2013. години уписано је укупно 8.826 академаца. Међу онима који су први пут уписали прву годину студија на приватним факултетима је 6.770 студената, а на високим школама 1.856. Последњи „Статистички годишњак” говори да годишње дипломира око 46.000 студената, од којих око 8.000 на приватним факултетима и око 1.000 на приватним високим школама.

– Мислим да се са падом броја студената суочавају и приватни и државни факултети и ја ту нисам оптимиста ако се погледа општа економска и финансијска ситуација, као и демографски показатељи. У источној Србији последње две-три године имате између осам и 10 одсто матураната мање по генерацији – каже проф. др Мића Јовановић, ректор Мегатренд универзитета, иначе једног од осам приватних универзитета у Србији, колико има дозволу за рад (два универзитета нису добила акредитацију).

Он каже и да ће се подаци из Стратегије, која је дуго писана, сигурно променити када се израчуна број бруцоша који су уписали ову школску годину на приватним универзитетима.

– После пада од две године, код нас је сада упис био фантастичан захваљујући одлуци да бруцоши не плаћају школарину, тако да смо имали дупло више кандидата него раније, али опет у оквирима акредитационе квоте – истиче др Јовановић.

Професор др Петар Јовановић, директор Високе школе за пројектни менаџмент, иначе некадашњи декан Факултета организационих наука, који је увео менаџмент у српско високо образовање, каже да је тачно да је мање студената, али да део кривице лежи „до једног великог приватног универзитета који је дао бесплатан упис бруцошима”.

– Мање је студената него ранијих година, када је тај број био константан, а за то има неколико узрока: прво, људи немају пара, иако рецимо ми имамо најнижу школарину у Србији од 960 евра на 10 рата, а друго, опада и број деце која завршавају средњу школу. Треће, један број младих не види перспективу са дипломом факултета, јер се лакше запошљава са средњом школом – истиче професор Јовановић.

Сличне тенденције постоје и у приватном доуниверзитетском образовању. Према подацима Министарства просвете, науке и технолошког развоја, у Србији раде 63 приватне предшколске установе и 38 приватних основних и средњих школа (10 су основне, укључујући и једну музичку). Забрањен је рад двема средњим школама, једној гимназији и једној фризерској школи из Београда.

У приватном образовању, према подацима Заједнице приватних средњих школа која броји 22 члана, има око 4.000 ђака, а већина се школује у Београду и Новом Саду. Никола Тесла, председник Заједнице и директор Европске пословне школе „Милутин Миланковић”, и Мирко Сарић, потпредседник Заједнице и директор Средње школе за економију, право и администрацију, кажу да је тачно да је све мање ђака, али да су за то криви и економска криза и оштри критеријуми, јер не уписују баш свакога ко им се јави.

– Прошле године је било 18,5 ученика по одељењу, али због економских неприлика, један број ученика у старијим разредима није био у могућности у септембру да настави школовање. Родитељи су се нашли у другачијој позицији губитком посла или гашењем фирми у којима су радили и сада је просек у одељењу мало више од 15 ђака – прича Сарић.

У Републичкој просветној инспекцији кажу да приватне школе углавном послују озбиљно, јер се труде да привуку нове ђаке, па брже исправљају недостатке које уоче инспектори него што то чине државне.