Вулин: Безбедносне структуре не постоје

Као и у мандату претходне владе и у наставку разговора у Бриселу појављују се контрадикторне вести из Београда и Приштине о томе шта је био предмет разговора и шта је уопште договорено. Директор Канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин зато је јуче на конференцији за новинаре реаговао на написе приштинске штампе да је на последњој рунди постигнут договор о расформирању нелегалних структура из области безбедности на северу Косова.

Координатор политичких разговора о нормализацији односа између Београда и Приштине Бљерим Шаља тврди да су се премијери Ивица Дачић и Хашим Тачи сагласили да, док се не изврши замена ових структура, ту празнину попуне снаге Кфора и Еулекса.

Вулин је јуче демантовао тврдње да Србија има безбедносне структуре на северу КиМ: „Да их имамо, ми бисмо их контролисали и не би се дешавало да имамо оволико насиља на КиМ и да то насиље увек пролази без криваца и кажњавања. Ми то немамо, ми поштујемо резолуцију 1244 СБУН”, казао је Вулин.

Директор Канцеларије за КиМ је, како преноси Танјуг, поручио да изјава приштинског координатора у дијалогу да је већ постигнут договор о уклањању безбедносних структура не помаже процесу дијалога већ служи томе да он застане и да до договора у крајњој линији и не дође.

Председник општине Косовска Митровица и заменик директора канцеларије за КиМ Крстимир Пантић рекао је за „Политику” по завршетку разговора у Бриселу, којима је присуствовао, да су „Приштина и ЕУ заступали став и све време дводневног дијалога инсистирали на гашењу такозваних локалних паралелних институција, мада су се провлачила и питања такозваних безбедносних структура”.

Јуче је и шеф посланичког клуба ДСС Слободан Самарџић упозорио да премијер Србије није обавестио јавност и скупштину о последњем разговору са Тачијем у Бриселу од пре неколико дана и да су се у Србији опет појавиле противречне информације са тог састанка.

„Са наше стране смо чули да је главна тема била север Косова, односно разговор око установљења Заједница српских општина, а са албанске да је тема била расформирање безбедносних структура на северу. Са албанске стране чули смо и да је заправо у Бриселу постигнут договор о расформирању такозваних безбедносних структура Србије на северу, а да је о институционалном решењу аутономије било само неколико реченица и да је заправо тек започео”, казао је Самарџић и подсетио да би влада требало редовно да обавештава скупштину о фазама разговора, а да се то не догађа.

На питање новинара о којим се безбедносним структурама ради, Вулин је јуче после састанка са амбасадорима земаља које нису признале Косово рекао да су за Приштину све што постоји на КиМ безбедносне структуре, а да за Београд оне не постоје.

„Коха диторе“ наводи да на северу Косова делује око 500 наоружаних припадника МУП-а Србије који су званично примљени у службу у Краљеву.

„Припадници МУП-а Србије који илегално делују на северу Косова ће променити униформе, командни ланац и постаће припадници Полиције Косова”, тврди овај лист и наводи да ће се то односити само на оне који су грађани Косова, али не и за „грађане Србије или оне Косоваре који су одговорни за неки злочин”. Извори за које дневник наводи да су укључени у процес дијалога о Косову, казали су да је постигнута „сагласност двеју страна да се један део илегалних структура трансформише у органе реда”.

Поводом спомињања тих 500 припадника безбедносних снага распоређених у Краљеву, Вулин је упитао какве везе Краљево има са територијом КиМ.

Претходно је Пантић саопштио да су тврдње да се Цивилна заштита налази под контролом Министарства одбране Србије злонамерне и срачунате да се оправда насиље које Приштина спроводи над Србима на КиМ

„Цивилна заштита је мирнодопска организација која постоји и функционише у многим међународно признатим државама а њено формирање предвиђено је и дефинисано Женевском конвенцијом“, навео је Пантић.

 ---------------------------------------

Дачић има времена за амбасадоре, нема за Скупштину

Седница скупштинског Одбора за КиМ, на којој би премијер требало да поднесе извештај о дијалогу са Приштином (што је предвиђено и Резолуцијом о КиМ) биће заказана по хитном поступку „чим председник владе буде имао слободан термин, а уколико то не буде могуће члановима одбора ће се обратити директор Канцеларије за КиМ”.

Председник одбора Милован Дрецун рекао је Танјугу да никако није могао да буде пронађен термин када би Дачић могао да присуствује одбору, додајући да су јуче поново контактирали кабинет премијера где им је речено да ће одговор добити данас.

Премијер је јуче ипак нашао времена да упозна амбасадоре САД, Немачке, Велике Британије, Француске, Италије и шефа Мисије ЕУ у Београду о току дијалога Београда и Приштине у Бриселу, као и о спровођењу постигнутих договора.

Како је саопштила влада, Дачић је амбасадорима „квинте” пренео да је „Влада Србије јединствена и сматра да се до праведног решавања проблема на КиМ може доћи само уз неопходан компромис обе стране”, рекао је премијер амбасадорима „квинте“.

 ---------------------------------------

Суђење због нереда испред суда у Косовској Митровици

Косовска Митровица – У Еулексовом суду у северном делу Косовске Митровице, данас почиње суђење шесторици оптужених за нереде 17. марта 2008. године, у близини зграде тадашњег УНМИК суда.

Јавни тужилац Еулекса Нита Амин подигла је оптужницу за укупно 22 кривична дела, међу којима нелегално заузимање суда, позив на отпор, ометање службених лица у вршењу службене дужности, учествовање у маси која врши кривично дело, угрожавање Уједињених нација и придруженог особља, оштећење покретне имовине... Тројним судским већем председаваће Катја Доминик из Немачке, која је планирала да се суди 15 радних дана, завршно са 28. мартом.

Адвокат Љубомир Пантовић, један од адвоката у тиму оптужених Маријана Илинчића, Зорана Чавића, Драгана Милојевића, Миодрага Рајића, Авнија Краснићија и Небојше Јовића, каже за „Политику” да ће се судити уторком, средом и четвртком. Он је подсетио да је УНМИК суд у Косовској Митровици, сада Еулексов, престао са радом 18. фебруара 2008. године, на дан једностраног проглашења независности Косова, да би непун месец дана касније српске судије, тужиоци и особље ушли у суд, али су их специјалци УНМИК-а ухапсили и малтретирали. Због тога је три дана касније дошло до сукоба између Срба и међународних снага. Б. Р.